Tweet
 

 

Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

636 views

Bermudski trougao

Autor Poruka
Bagra
Administrator
*

Poruka: 1,964 Pridružen: Nov 2013 Ugled: 3 Status: Nije na vezi
Poruka: #1
Star Bermudski trougao
[Slika: bermudski-trougao.jpg]

Nevidljivi horizonti

Famu o "parcetu" zapadnog Atlantika koje, sto na vodi, sto u vazduhu, guta ljude i njihova prevozna sredstva, godine 1950. lansirao je E. V. V. Dzouns, izvestac i danas ugledne americke agencije Asosijeted pres


Legendarni Bermudski trougao nalazi se izmedu istoimenih, Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla, isturenog punkta na americkom poluostrvu Florida. Brodovi, ljudi i avioni tu, navodno, pod misteriozim okolnostima nestaju, da ih vise niko ne vidi na licu Zemlje. Sredinom minulog stoleca ovaj jezoviti komadic zapadnog Atlantika nazvan je "Davoljim trouglom", jer kako su ga drugacije mogli doziveti sujeverni ljudi koji su, prateci zastrasujucu statistiku, uvideli da ta cudnovata vodeno-vazdusna teritorija prosto guta slucajne i namerne prolaznike?
Uskoro je, normalno, osvanula i druga verzija, nesto optimisticnija: nije necastivi taj koji vlada ovozemaljskom crnom rupom nadomak "novog sveta", vec nevolje izazivaju vanzemaljci, koji odatle ljudska bica izvode u caroliju neslucenih dimenzija postojanja!
 
Izvestaj od 16. septembra

Mit o Trouglu zacela je americka novinska agencija Asosijeted pres izvestajem od 16. septembra 1950. godine. Izvestac E. V. V. Dzouns pisao je o "nedokucivim nestancima" plovila i letelica izmedju obale Floride i Bermudskih ostrva. Dve godine posle ovog intrigantnog napisa, koji vise paznje privlaci iz danasnje, nego iz onovremene perspektive, u magazinu "Fejt" publikovan je clanak Dzordza Senda, koji je javnosti skrenuo paznju na "citavu seriju cudnih isceznuca brodova i ladja, a da ni jedan jedini trag nije ostao, tokom poslednjih nekoliko godina". Sve se to, zabelezio je Send, dogadjalo u "morskom trouglu grubo ogradenom obalama Floride, Bermuda i Portorika".

Nije mnogo vremena proslo, a mnogi su eksperti i zanesenjaci poceli da se oglasavaju ovim povodom. Tako je M. K. Dzesap prvi skrenuo paznju na mogucnost da je na snazi evidentan upliv vanzemaljske inteligencije, sto je pokusao da potkrepi nizom analiza i "dokaza" u knjizi "Slucaj za ufologe". Pisali su, sa slicnim pristupima, o bermudskoj misteriji i Donal I. Kihou i Frenk Edvards, da bi naziv pod kojim se ovaj fenomen i danas svugde u svetu prepoznaje - BERMUDSKI TROUGAO - lansirao Vinsent H. Gadis, koji je 1964. godine objavio clanak pod naslovom "Smrt vreba u Bermudskom trouglu". Famozni tekst se potom nasao i u Gadisovoj knjizi "Nevidljivi horizonti".

I tako je lavina krenula. Svi koji su predosetili da bi od date materije mogli imati ikakve koristi ukljucili su se u nadmetanje, sto mastom, sto drugim sredstvima, oko razotkrivanja bermudskog tajanstva. Ne secamo se kada je stigao poslednji izvestaj o nestanku neke letelice ili broda u ovom volsebnom kutku Pacifika. Ne secamo se, medjutim, ni kada je neki od, brojem nezanemarljivih, dramaticnih slucajeva rasvetljen.

[Slika: bermudatriangleship.jpg]
Zakljucak od 4. aprila

Indikativan je, pritom, manir americkih analiticara novijeg doba: storija o Bermudskom trouglu podvrgnuta je procesu disperzacije; prica se, drugim recima, siri i prebacuje na opsti teren... Otuda se, recimo, na sav glas trubi o knjizi Lerija Kusa, koji je - "objasnila" nam je kritika - "skinuo vecinu cini sa ovog toboze misterioznog mesta".

Listajuci neumorno novinsku dokumentaciju, meteoroloske izvestaje i druga zvanicna dokumenta, Kus je - sam je priznao - potvrdio teze sa kojima se u opsezno istrazivanje i upustao. U Bermudskom trouglu, po njegovim nalazima, nije bilo vise "neobjasnjenih nestanaka" ljudi i njihovih prevoznih sredstava nego u bilo kom drugom "problematicnom" cosku nase planetice. Tako se Kus osmelio da objavi knjigu "Tajna Bermudskog trougla je resena".

Dana cetvrtog aprila 1975. godine, u Londonu je, na stranicama visokotiraznog magazina "Fejt", obnarodovan raport kojim se sugerise da su "zvanicno objavljene informacije o ukupno 428 plovecih objekata nestalih sirom sveta od 1955. godine naovamo", odnosno, u tom momentu, u prethodne dve decenije. U "Fejtu" je tada konstatovano da "nema pravog razloga za sumnju da Bermudski trougao guta vise brodova nego bilo koja druga vodena oblast na planeti".

 
Bermudski trougao - misterija


Rub izgubljenog sveta, Trougao smrti, Groblje Atlantika, Zona sumraka, Vražji trougao, Bermudski trougao - sve su to nazivi za imaginarno područje na Atlantiku uz koje se vezuju misteriozne priče o nerazjašnjenim nestancima brodova, ljudi i aviona, neobičnim svetlima, vodenim vrtlozima i sličnim pojavama.
[Slika: bermudatri.jpg]
Reč je o području Atlantika kojem San Juan u Portoriku na Karibima, Fort Lauderdale na Majamiju, i Bermudska ostrva čine vrhove "vražjeg trougla".

Zavisno o izvorima, u Bermudskom trouglu se od vremena Kristofera Kolumba do danas dogodilo od 200 do 1000 nesreća. Howard Rosenberg, pisac zaintrigiran tajnama Trougla, u svojim je istraživanjima prikupio podatke o 8000 poziva u pomoć američkoj Obalnoj straži samo tekom 1973. godine, i podatak da je u ovome veku "vražji trougao" bez traga odneo više od 50 brodova i aviona.
Bizarni događaji zabeleženi na ovom području datiraju još od vremena kad je Kolumbo doplovio nadomak obalama srednje Amerike. I sam Kolumbo bio je svedok neobičnih događanja u Trouglu: pri plovidbi njegovih brodova Nina, Pinta i Santa Maria 1492. godine kompas je poludeo, a Kolumbo i posada videli su čudna svetla na nebu, o čemu postoje zapisi u brodskom dnevniku.
Tajanstvenim tragedijama u Bermudskom trouglu naknadno je pripisano i otkriće broda Mary Celeste: brod je 1872. godine nestao, pa je nađen napušten na pučini, oko 400 milja izvan kursa New York-Genova kojim je plovio pre nestanka. Nije bilo traga života desetero članova posade.


Let 19

Najpoznatiji, pak, događaj vezan uz Bermudski trokut - od kojeg, zapravo, i započinje moderna legenda - jeste nestanak "leta 19". Desilo se to 5. decembra 1945. godine kad je pet mornaričkih bombardera misteriozno nestalo na rutinskom zadatku, a nestao je i avion upućen u potragu. Ukupno, bez traga je nestalo 27 ljudi.
Kao Bermudski trougao, ovo je područje "krstio" Vincent Gaddis u članku "Smrtonosni Bermudski trokut" što ga je 1964. godine objavio u listu Argosi. Zanimanje za fenomen područja s kojeg se bestragom nestaje u pravu je euforiju, međutim, preraslo kad je Charles Berlitz 1974. godine objavio bestseller Bermudski trougao. Podgrevanju euforije puno su pridoneli i mass-mediji.
I danas Bermudski trougao intrigira svojim tajnama, ali skeptici su sve glasniji: njihova je teorija da je prava misterija kako je Bermudski trougao uopšte postao misterija. Tajanstveno i neobjašnjivo ljudima je oduvek bilo privlačno i zanimljivo, a uz tajanstvenost, čudo i misteriju nikako ne idu racionalna objašnjenja. Ali, upravo su takva objašnjenja ona koja za slučajeve iz Bermudskog trougla daju skeptici. Što se Kolumba tiče - prema podacima iz njegova brodskog dnevnika - on je poludeli kompas objasnio odstupanjem između geografskog i magnetskog severnog pola. Svetla koja je opisao kao "velike vatrene buktinje" verovatno su bili meteori.


Svesvetsko prokletstvo?

Pronalazak broda Mary Celeste bez posade takođe je objašnjiv: na brodu nije pronađen ni jedan pojas za spašavanje, što navodi na pomisao da su pomorci napustili brod za vreme oluje misleći da je Mary Celeste neće izdržati. Ali, ono što najviše udaljuje od misterija jeste činjenica da je ovaj brod pronađen daleko od Bermudskog trougla - čak u blizini obale Portugala. Različiti izvori, naime, različito određuju veličinu Bermudskog trokuta: ona varira od 500.000 kvadratnih milja do tri puta većeg područja. Imaginacija nekih autora u Trougao uključuje Azore i Meksički zaliv. Pripisivane su mu i nesreće koje su se zbivale uz obale Irske, na Pacifiku i Indijskom okeanu. Po tome bi se Trougao mogao nazvati ne bermudskim, nego "svesvetskim morskim prokletstvom", upozoravaju "trezvenjaci".

Oni koji tvrde da činjenice ne podupiru legendu, dali su objašnjenje i za dr[avanja vezana uz "let 19": posadu svih pet aviona činili su neiskusni pripravnici, s izuzetkom vođe patrole poručnika Charlesa Taylora koji tog dana nije imao volje leteti, pa je misiju čak hteo prepustiti drugome. Iako je vrlo brzo utvrdio da mu kompas ne funkcioniše, let je nastavio naslepo, oslanjajući se na navigaciju prema zemaljskim orijentirima. , nadošla je oluja, ali je Taylor, dezorijentisan, uprkos upozorenjima pripravnika da je "zapad na drugoj strani", i ne prebacujući vezu na čistiju radijsku frekvenciju, posadu odveo u pogrešnom pravcu, daleko na Atlantik. Pritom im je i goriva nestalo. Zbog toga su protivnici teorija o čudima u Trouglu govorili da je "jedina misteriozna sila ovdje bila sila gravitacije koja je delovala na avione bez goriva". Istina je da se nije našao ni najmanji trag ni jednog aviona, ali ako ih je poručnik zaista odveo daleko na Atlantik, verovatno su pali na području gdje okean naglo ponire: unutar Bermudskog trougla leži, naime, gotovo devet hiljada metara duboki Portorikanski rov, najdublja tačka Atlantika, a avioni i brodovi koji tamo potonu retko se ponovno viđaju.


Zaustavljeni satovi

Što se tiče "martin marinera", aviona upućenog u potragu, za koji mnogi misle da je nestao u Bermudskom trouglu, istina je da se nije vratio: eksplodirao je ubrzo nakon poletanja, što nije bilo neobično jer su "marineri" bili poznati po neispravnim tankovima za gorivo.
S druge strane, opet, puno je događaja koji su se desili u Bermudskom trouglu za koje je yaista teško naći ikakvo razumno objašnjenje. U to spada, među ostalima, slučaj putničkog leta National Airlinesa 727 koji je na 10 minuta nestao s radarskih ekrana na majamijskom međunarodnom aerodromu. Po dolasku, posada je poricala da se bilo što čudno događalo, osim što su "deset minuta leteli kroz laganu maglu". Svi satovi u avionu, međutim, kasnili su deset minuta, iako su ih proverili s aerodromom neposredno pre neobjašnjivih deset minuta "prolaska kroz maglu".

Još je nekoliko pilota imalo sličnih iskustava s promenama vremena nakon prolaska kroz iznenadne "maglice", što, naravno, diže cenu objašnjenjima koja nisu racionalna, ali možda bolje objašnjavaju misteriju Bermudskog trougla čak i ako su suprotna prirodnim zakonima fizike. Takvo je objašnjenje na primer ono o aberantnim energetskim poljima koja kreiraju vremenske rupe. Još jedan slučaj koji potkrepljuje ovu teoriju je onaj manje sre’nog pilota po imenu Carolyn Casico i njegovog putnika. Carolyn, pilot s licencom, poletela je na charter let do ostrva Turka u Bermudskom trouglu. Kad se približila ostrvu, osoblje na zemlji videlo je njen avion kako besciljno kruži. Radiooperater na aerodromu nije dobijao odgovore na pokušaj radiokontakta, ali je čuo reči koje je ona razmenila s putnikom: Ne razumem! Ovo bi trebao biti Grand Turk, ali dole ničeg nema. Pravo je mesto na mapi, oblik je pravi, ali ovo ostrvo izgleda nenaseljeno: nema zgrada, nema puteva, ničega! Nakon nekoliko krugova, okrenula se i odletela. Carolyn i njen putnik nisu više nikad viđeni. Loše vreme? Vremenske rupe? Otmice vanzemaljaca? Mnoge teorije pokušavaju objasniti događaje iz Bermudskog trougla.
[Slika: 112842xcitefun-bermuda-t.jpg]
Šta je istina?

Vanzemaljci, delovanje kristala s Atlantide, zli ljudi s antigravitacijskim uređajima i drugim čudnim tehnologijama, pa vrtlozi iz četvrte dimenzije - teorije su omiljene među piscima fantastike.
Među tehnološki orijentiranima, pak, omiljene su teorije o magnetskim poljima i okeanskim flatulencijama, odnosno metanskom gasu s dna okeana. Među skepticima igraju teorije o vremenu (oluje s grmljavinom, uragani, cunamiji, zemljotresi), loša sreća, gusari, eksplozije tereta, nesposobnost navigatora, i ostali prirodni i ljudski uzroci.
Broj brodoloma, kažu oni skloniji realističnim objašnjenima, na ovom području nije neuobičajen kad se uporedi s veličinom područja, smeštajem i gustoćom prometa. Mnogi brodovi i avioni, osim toga, koji se vode kao misteriozno nestali u Bermudskom trouglu- uopšte nisu bili u ovom području.

 
13.11.2013. 05:38 PM
www Find Quote


Skoči na Forum: