Tweet
 

 

Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

1785 views

Kalendar za April

Autor Poruka
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #21
Cvp: Kalendar za April
Sveti apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

21 april / 8 april

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion bese srodnik Pavlov. "Pozdravite, pise Pavle Rimljanima,
Irodiona srodnika mojega". Mnogo postrada Irodion od Jevreja kao episkop neopatrski: bise ga stapovima po glavi, kamenjem ga udarahu po ustima, bodose ga
nozevima. I kada ga ostavise kao mrtva, ustade sveti Irodion i produzi sluziti apostolima. U Rimu je pomagao apostolu Petru, i bi posecen sa mnogim drugim
hriscanima onoga istoga dana kada je i Petar raspet. Sveti Agav imadjase duh prorocki. U Delima Apostolskim pominju se dva njegova prorocanstva. Prvo, prorekao je
veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme cesara Klaudija. I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji idjase u Jerusalim, Agav uze
pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreci: "Tako govori Duh Sveti: covjeka kojega je ovaj pojas, ovako
ce svezati u Jerusalimu Judejci". Sveti Ruf bese episkop u Tivi Jeladskoj. I njega spominje apostol Pavle: "Pozdravite Rufa izbranoga u
Gospodu. Bese episkop u Irkaniji azijskoj. Sveti Flegont, koji se na istom mestu spominje, bese episkop u trakijskom gradu Maratonu.
Sveti Ermija, spomenut s ostalima, bese episkop u Dalmaciji.
Svi oni kao pcele Hristove raznosahu med Jevandjelja po raznim krajevima stradajuci mnogo radi ljubavi
Hristove. Svi se preselise u vecno carstvo Hrista ljubljenoga.

Sveti Nifont, episkop novogrodski

Odlikovase se velikom revnoscu u zidanju i opravljanju hramova Bozjih i velikom hrabrascu u protivstajanju
nasilnim knezevima. Na trinaest dana pred smrt javio mu se sveti Teodosije i nagovestio mu njegov skori
prelaz u drugi svet. Upokojio se 1156. godine.

Sveti Kelestin papa Rimski

Veliki revnitelj vere pravoslavne. U vreme III vaseljenskog sabora pisao poslanicu protiv jeretika
Nestorija. Upokojio se mirno 432. godine.
03.04.2016. 07:01 PM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #22
Cvp: Kalendar za April
STRADANjE SVETOG PREPODOBNOMUČENIKA VADIMA i sedam učenika njegovih


You are not allowed to view links. Register or Login to view.

22 april / 9 april

 Za vreme stradanja svetih Četrdeset Mučenika Persijskih, po naređenju cara Sapora[4] bi uhvaćen sveti Vadim arhimandrit sa sedam učenika svojih i bačen u tamnicu. Ovaj svetitelj beše iz grada Vitlapata, od vrlo bogatih roditelja. I kad donese odluku da se zamonaši, on sve bogatstvo svoje razdade sirotinji. I podigavši manastir izvan grada, on življaše u njemu vrlinski, trudeći se u svemu da ugodi Bogu i ispuni svetu volju njegovu. A beše on čovek pun blagodati i istine, i izabrani sasud Božji. Vođen božanskom i savršenom mudrošću, on uziđe na Goru Gospodnju, i obitavaše na svetom mestu Njegovom, i dobi blagoslov od Boga Spasitelja svog i vide lice Boga Jakovljeva. U ona vremena sveti Vadim beše u Persiji kao kvasac u testu. I to kvasac od onog kvasca mučeništva i ispovedanja Hrista, kojim se slabi u veri učvrstiše. Vaistinu on beše kamen vere, odsečen od gore onih koji od početka behu verni: izvrstan sveštenik Božji, koji je mnoge uputio na put spasenja, koji je doneo hrabru i neizmenljivu odluku da postrada mučenički za Hrista, i koji je pokazao svoju veliku revnost po Bogu. On se pokaza toliko čist od svake mrlje, da u njemu ne beše mesta ni za kakvo rđavo delo; lakomost beše daleko od njega; želje ugašene u njemu, te mu nisu mogle naškoditi. Uvidevši njegovu vrlinu, Mamon se udivi: zlato mu se nije smelo ni na oči pokazati, jer on beše prezreo bogatstvo. Gordost se smiri pred njim. Visokoumlje on izgazi kao prašinu; siromaštvo i krotost ovladaše njime. Pravda priniče na njega, i istina zablista u njemu; ljubav ga zagrli, i mir ga poljubi i obradova mu se. Sloga i jednodušnost vladaše u njegovom duhovnom toru. I beše on ispunjen svakovrsnim plodovima pravde, jer mnoge vrline življahu u njemu. I od njegovih duhovnih plodova svi s nasladom jeđahu dosita.

Prepodobni Vadim sa svojim učenicima provede okovan u tamnici četiri meseca. Svaki dan je bio žestoko bijen, ali sve to on trpljaše rado imajući nadu u istinsku veru u Boga. Beše u to vreme s njima u tamnici neki knez Nirsan iz grada Aria, takođe hrišćanin. Car ga je primoravao da se pokloni suncu, ali se on ne hte odreći svete vere u Gospoda Hrista, zbog čega bi okovan i u tamnicu bačen. No zatim ga spopade malodušnost, uplaši se od muka na koje je imao biti stavljen, i ne ostade do kraja u Hristovoj veri. Zavolevši ovaj kratkotrajni život i ništavne počasti od smrtnoga cara, on liši sebe božanskog života i večnih počasti. Ali se ne mogade naslađivati slastima ovoga sveta, već izbegavajući mučeništvo on zapade u muke, i ištući zemaljsku slavu - poluči beščešće, jer kratkotrajnog truležnog cara pretpostavi večnom Nebeskom Caru. I knez Nirsan izvesti cara Sapora da je gotov činiti sve što mu on naredi. Sapor se tome veoma obradova i naredi da ga odmah oslobode okova i iz tamnice dovedu u dvor. I reče Sapor prisutnim knezovima: Ako Nirsan svojom rukom poseče Vadima, onda ću ga pustiti iz tamnice i dati mu sve imanje manastira Vadimovog.

Ova careva poruka bi odmah dostavljena Nirsanu, i on obeća da potpuno ispuni carevu volju. Stoga odmah odvedoše svetog Vadima kod Nirsana. Nesrećni Nirsan uze mač, priđe mučeniku Hristovom, ali ga tolika drhtavica obuze da nije mogao potegnuti mač već stajaše nepokretan kao kamen. Pogledavši na njega, sluga Hristov mu reče: Dotle li dođe tvoja pokvarenost, Nirsane, da si se ne samo odrekao Boga svog nego počinješ i sluge njegove ubijati? Teško tebi, nesrećniče, šta ćeš raditi u onaj dan kada budeš predstao Strašnome sudu i davao odgovor večnome Bogu? Ja, nesrećniče, rado primam mučeništvo za Hrista, ali ne bih želeo da poginem od tvoje ruke već od ma kog drugog.

Nirsan se ne postide ni od ovih reči, ali ne mogaše ni naređenje izvršiti pošto sav drhtaše. Zatim napreže sve svoje sile i, kamena srca, udari mačem po vratu mučenika. Ali pošto mu ruke silio drhtahu , on je morao mnogo puta udariti dok jedva poseče svetitelja. Tako mučen, sveti Vadim predade svetu dušu svoju u ruke Božje. A prisutni neznabošci divljahu se trpljenju mučenikovom, jer je nepomično stajao kao kameni stub dok ga je Nirsan mnogokratno udarao mačem. Nirsanu pak potsmevahu se i rugahu što je slabotinja. Ali ubicu Nirsana uskoro postiže dostojna kazna: pade u očajanje, te i sam sebe probode mačem, i sam od sebe primi kaznu za ubistvo pravednika.

Postrada sveti Vadim za Gospoda Hrista 376 godine. A telo svetog mučenika, koje beše bačeno izvan grada, hrišćani tajno uzeše i česno sahraniše. Sedmorica pak učenika svetoga Vadima po smrti ovoga biše takođe posečeni za Hrista, i tako naslediše carstvo nebesko, blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista, kome slava vavek, amin.
05.04.2016. 08:28 PM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #23
Cvp: Kalendar za April
STRADANjE SVETIH MUČENIKA TERENTIJA, AFRIKANA, MAKSIMA, POMPIJA, ZINONA, ALEKSANDRA, TEODORA i ostalih 33 s njima

 You are not allowed to view links. Register or Login to view.

23 april / 10 april

Rimski bezbožni car Dekije, želeći da svojim idolopokloničkim zloverjem sve nizrine u provaliju pogibli, posla naredbu u sve krajeve carstva, da svi hrišćani moraju prinositi žrtve idolima, u protivnom da ih izvode na sud i kažnjavaju. Dobivši ovakvu naredbu, namesnik Afrike je objavi svemu narodu, proprativši to ovakvom pretnjom: Prinosite žrtve bogovima, inače ćete biti ljuto mučeni i zlo izginuti. Učinivši to, on izloži sprave za mučenje. Mnogi se od toga uplašiše, otpadoše od vere Hristove i pokloniše se idolima. No ovi mučenici, njih četrdeset na broju, rešiše da junački umru za Hrista. I s pouzdanjem govorahu među sobom: Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim Anđelima. Sećajmo se reči koju Gospod reče: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 28).

I kad se sluge Hristove tako hrabrahu, namesnik Fortunijan im reče: Vidim da ste zreli i pametni ljudi, samo se čudim vašem bezumlju, jer ispovedate da je jedini Bog i car onaj koga Jevreji raspeše kao zločinca. Odgovori mu sveti mučenik Terencije u ime svih: Kada bi ti, namesniče, napustio idolopokloničku zabludu, poznao bi silu raspetoga Hrista, i poklonio bi Mu se, i služio bi Mu. Jer je On Sin Božji, dobar, milosrdan i milostiv: On po volji Boga Oca svog na zemlju siđe, i svoje Božanstvo sjedini sa čovečanskom prirodom, i dobrovoljno pretrpe krst radi našeg spasenja. Na to namesnik reče: Prinesite žrtvu bogovima! Ne učinite li to, ja ću vam tela sažeći i pogubiti vas. Sveti Terencije mu odgovori: Misliš li da nas zaplašiš? No mi nismo take slabotinje da napustimo život besmrtni i njegovog Davaoca, a da se poklonimo tuđim bogovima. Zato čini brzo što želiš, izmišljaj muke protiv nas, mi smo čvrste i postojane sluge Hristove.

Razgnevi se namesnik i naredi da im svima svuku odeću. i da ih odvuku u hram idolski. Idoli pak behu urkašeni zlatom i srebrom i skupocenim odećama. I ušavši u hram, namesnik reče svetima: Prinesite žrtvu velikom bogu Herkulu, jer vidite njegov sjaj i silu. Na to sveti Terencije reče: Varaš se, ne znajući šta je korisno po tebe, jer tvoji bogovi su kamenje i drvlje i bakar i gvožđe, a ukrašeni su zlatom da bi obmanjivali ljude i odvlačili ih od večnog života. Ta oni sami ne vide, niti govore, niti čuju, niti hode, jer su ih ruke ljudske pravile i lile i dale im obličje ljudsko; stoga kakvi su oni, onaki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih (Ps. 134, 18). Molim te, reci, mogu li oni koje vi nazivate bogovima, pomoći sebi ili odmazditi onima koji im se rugaju? A kad sebi ne mogu pomoći, kako će onda pomagati nama?

Čuvši to, namesnik naredi da Terencija, Afrikana, Maksima i Pompija vrgnu u najdonju ćeliju tamničku i budno ih čuvaju, pa će ih sutra izvesti na sud. A blaženog Zinona, Aleksandra, Teodora i ostale, njih trideset i šest, izvede na sud u blizini idolskog hrama, i reče im: Pošto od prve vaše prepirke ne bi nikakve koristi ni uspeha, to me sad poslušajte, pa prinesite žrtvu velikom bogu Herkulu. Sveti odgovoriše: Mnogo puta izjavismo da smo hrišćani. To si ti doznao prilikom prvih ispitivanja. I nikada nas nećeš moći savladati, da se poklonimo poganim idolima. To je naš odgovor na sva tvoja pitanja. Namesnik na to reče: Ako nećete da poslušate moje savete, moraćete poslušati naređenja nepobedivih careva.

I naredi namesnik da ih nemilosrdno biju gvozdenim polugama i suvim žilama. A sveti mučenici podigoše ruke svoje k nebu i jednoglasno uzviknuše: Pogledaj na nas, Gospode Bože naš, i pomozi slugama tvojim, i izbavi nas od protivnika! Slušajući to, namesnik naređivaše da ih svirepije biju. I mnoge se sluge izmenjaše bijući ih, žile se pokidaše, poluge polomiše, a on opet naredi da ih štapovima biju. Iako im se sva unutrašnjost viđaše, mučenici ipak behu tako svetla i vesela lica, da se svi divljahu njihovom trpljenju i nepobedivom junaštvu.

Pošto ih namučiše, namesnik im reče: Prinesite bogovima žrtvu, pa ću vas pustiti. No sveti ćutahu. To naljuti namesnika i on naredi da se užegu železne ploče i žegu mučenicima leđa, pa otvorene rane posipaju solju i sirćetom i onda trljaju surim krpama. Tada Hristovi mučenici podigoše oči k nebu i rekoše: Gospode Bože naš, Ti si spasao iz ognjene peći tri mladića: Ananiju, Azariju i Misaila, ne dopustivši da ih plamen ni najmanje povredi; Ti si izbavio Danila iz usta lavovih; Ti si sačuvao Mojsija od ruku Faraonovih; Ti si zaštitio svetu Teklu od ognja i zverova; Ti ljubljenima svojim daješ savršeni trijumf nad neprijateljima; Ti si podigao iz mrtvih Velikog Pastira ovcama, Sina Tvog, Gospoda našeg Isusa Hrista; Ti si nam pokazao mnoga i različna dobročinstva; Ti si stvorio svetlost i rasprostro nebo kao kožu; Ti znaš broj zvezdama i svima im imena daješ, Ti si poslao istinu u sve krajeve zemlje, Ti usliši i nas koji ti se molimo, i izbavi nas od naših nevolja, jer je tvoja slava vavek, amin.
07.04.2016. 03:54 AM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #24
Cvp: Kalendar za April
 STRADANjE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA ANTIPE, episkopa Pergamskog

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

24 april / 11 april


 U vreme svetih Apostola, za carovanja Domicijanova, nastade veliko gonjenje na hrišćane. Po celom carstvu car razasla naređenje svima knezovima i velmožama, da hrišćani bez pogovora moraju primiti mnogobožačko bezumno zloverje i klanjati se idolima. Tada se javiše vrlo mnogi hrišćani koji smelo ispovedaše reč Božju, i veliki broj mučenika postrada na sve strane za Hrista Spasitelja. Tada bi poslat u zatočenje na ostrvo Patmos i crkveni stub vere, i temelj hrišćanske istine, i propovednik prevečnog Božanstva jedinorodnog Sina Božjeg, i najizvrsniji apostol - sveti Jovan Bogoslov. Tamo mu se u otkrivenju javi Gospod "usred sedam svetnjaka" (Otkr. 1, 13) i naredi mu da piše sedmorici anđela, tojest episkopa sedam crkava azijskih, sokoleći ih na saborno mučeništvo. Tom prilikom usta Gospodnja spomenuše ovog svetitelja Antipu ovako: Antipa, verni svedok moj, bi ubijen kod vas, gde živi Satana (Otkr. 2, 13). Jer sveti Antipa beše episkop crkve Pergamske.

Iz ovih reči u Otkrivenju Jovanovom vidi se jasno da je Antipa bio verni svedok Hristov, i da je među žiteljima pergamskim boravio Satana. I tu posred njih sveti Antipa beše kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata. Ili bolje reći , kao zlato usred ognja, po reči Svetoga Pisma: Kao zlato u topionici prekaljeno (Prem. Sol. 3, 6). Tamo se ni prirodnih zakona ne držahu, niti pravilno stvari shvatahu, svaki se osiono ponašao, i prema svojoj snazi činio nasilje nad drugima. Svaki je smatrao sebe za hrabra i dobra i pravedna, ako je nekog hrišćanina zlostavljao ili mu život oduzeo. Ovi nevernici mnogo uznemiravahu i zlostavljahu hrišćane, a blaženi Antipa, nepokolebljiv u veri i postojan u vrlinskom življenju, ne smućivaše se ni najmanje, nego kao da svoju čovečansku prirodu pretvori u anđelsku, tako junački protivstajaše neprijateljima, ničega se ne bojeći. Iako mu je pretila opasnost, on je često izlazio među narod, i usred njih sijao kao zora, i svetlošću čiste i prave vere progonio tamu idolopokloničke zablude. Zbog toga su demoni koje su mnogobošci smatrali za bogove, bežali iz Pergama u kome je živeo sveti Antipa. I javljahu se demoni u snu svojim žrecima i govorahu im: Niti žrtve vaše jedemo, niti uživamo u mirisu i kadu žrtvenom, jer nas progoni hrišćanski knez Antipa.

Mnogi se mnogobošci razgneviše na svetog Antipu, uhvatiše ga i odvukoše na mesto gde su obično prinosili svoje pogane žrtve. I vojvoda upita svetitelja: Jesi li ti Antipa koji sam ne sluša carske naredbe, i druge uči da im se ne pokoravaju, i ometa žrtvoprinošenja bogovima, a ne dopušta nijednome od bogova da se naslađuje pretilinom ili mirisom? Zato svi bogovi napustiše naš grad i otidoše, i bojati se da neka velika nesreća ne snađe grad, pošto bogovi neće hteti više da ga čuvaju. E dosta si nam sve do danas nanosio zla svojim hrišćanskim magijama! Pokaj se, dakle, i pokori se zakonima našim da bogovi, koji vladaju ovim prekrasnim gradom, ne bi prestali da se staraju o nama i čuvaju nas. Ako pak nećeš da to učiniš, i da se odrekneš svoje vere, i da bogovima našim odaš poštovanje, onda ćeš po rimskom zakonu biti stavljen na zaslužene muke.
07.04.2016. 08:10 PM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #25
Cvp: Kalendar za April
PREPODOBNi VASILIJE ISPOVEDNIK, episkopa Parijskog


 You are not allowed to view links. Register or Login to view.

25 april / 12 april

Parija, drevni grad u Maloj Aziji, čim je primio veru Hristovu dobio je episkopiju koja je podlegala mitropolitu kizičkom. Zbog svoje prevashodne vrline i bogougodnog života prepodobni Vasilije bi izabran i postavljen za episkopa u ovom gradu. A kad se za carovanja Lava Isavrijanca (717-741 g.) pojavi ikonoborska jeres, on se pokaza ispovednikom Hristovim. On odbi da potpiše carsku naredbu protiv ikonopoštovanja, iako su ga primoravali. Zbog toga bi mnogo gonjen i mučen. Život mu je prolazio u nevoljama, u bedama, u teskobama (2 Kor. 6, 4), ali on ostade tvrd u Pravoslavlju kao dijamant. Pošto ugodi Bogu u svemu, on skonča u prvoj polovini osmoga veka, i preseli se ka Gospodu .
08.04.2016. 04:06 AM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #26
Cvp: Kalendar za April
Svestenomucenik Artemon Laodikijski


You are not allowed to view links. Register or Login to view.

26 april / 13 april

Bi svestenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana. Pred sudijom muciteljem ovako je za sebe rekao: "Imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; sesnaest
godina beh ctec i citah knjige u crkvi Boga mojega; dvadeset osam godina beh djakon i citah svesteno Jevandjelje; trideset tri godine napunih kao prezviter
uceci ljude i nastavljajuci ih na put spasenja s pomocu Hristovom". Sudija ga uvede u hram Eskulapov gde zrecevi narocito negovahu velike zmije, posvecene
tome "bogu". Sve drzahu da ce zmije ugristi Artemona. No on se prekrsti i silom krsta prikova sve zmije za zemlju tako da se ne mogahu maci. Potom ih izvede sve
u dvoriste, duhnu na njih i sve ih na mah umrtvi. Svi behu u velikom uzasu. A glavni zrec toga hrama, Vitalije, videci ovo cudo, pade na kolena pred
Artemonom i povika: "Veliki je Bog hriscanski!" I krsti ga mucenik sa jos nekim prijateljima njegovim.
No zlobni sudija osta uporan u zlobi i mucase starca Artemona raznim mukama. Jednom ga htede baciti u vrelu smolu, no sam se s konja vrze u nju i izgore. Behu
vidjena dva orla koji padose na nj, digose ga s konja i vrgose u smolu. Sveti Artemon osta slobodan za izvesno vreme i hodjase, pracen uvek sa dva svoja
omiljena jelena, i ucase narod. No ponovo bi uhvacen i posecen 303. godine. I preseli mu se dusa u Carstvo
Hrista Boga nasega, kome je Artemon sveti verno sluzio.
09.04.2016. 03:58 AM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #27
Cvp: Kalendar za April
Sveti Martin ispovednik, papa Rimski

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

27 april / 14. april


Postao papom 5. jula 649. godine bas u vreme jarosne raspre pravoslavnih s jereticima monotelitima (jednovoljnicima). Carovase tada Konstans II, unuk
Iraklijev, a patrijarh carigradski bese Pavle. Da bi uspostavio mir u crkvi sam car napisa knjizicu Gipos, koja bi veoma po volji jeretika. Papa Martin sazva
sabor od sto pet episkopa, na kome se osudi ova knjizica careva. U isto vreme napisa papa pismo patrijarhu Pavlu moleci ga da se drzi ciste vere
pravoslavne i da cara savetuje, da se okane jeretickih mudrovanja. To pismo razljuti i patrijarha i cara. I car posla nekoga vojvodu Olimpija u Rim, da dovede
papu vezana u Carigrad. Vojvoda se ne drznu vezati papu, ali nagovori jednog vojnika, da ga macem ubije u crkvi. No kada vojnik udje u crkvu s macem skrivenim,
najedanput oslepi. Tako Promislom Bozjim Martin izbeze smrt. U to vreme napadahu Saraceni na Siciliju, i vojvoda Olimpije ode u Siciliju, gde i umre. Tada
spletkom patrijarha-jeretika Pavla car posla drugog vojvodu, Teodora, da veze i dovede papu pod optuzbom, da on, papa, stoji u dosluhu sa Saracenima, i da ne
stuje Precistu Bogomater. Kada vojvoda stize u Rim i procita optuzbu protiv pape, ovaj odgovori, da je to kleveta, da on nema nikakve zajednice sa Saracenima,
protivnicima Hriscanstva, "a precistu Bogomater ako ko ne stuje i ne ispoveda i njoj se ne klanja, da bude proklet i ovoga i onoga veka". No to ne izmeni odluku
vojvodinu. Papa bi vezan i doveden u Carigrad, gde bolan prebolan lezase dugo u tamnici, mucen teskobom i gladju, dok najzad ne bi osudjen na progonstvo u
Herson, gde pozive dve godine i skonca predav dusu svoju Gospodu, radi koga je mnogo postradao, 655. godine.
Na dve godine pre njega umre okajani Pavle. I kad ga car poseti pred smrt, on okrete glavu duvaru i plakase
ispovedajuci da je mnogo gresio protiv pape Martina, i moleci cara da Martina oslobodi.
11.04.2016. 04:12 AM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #28
Cvp: Kalendar za April
Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

28 april / 15 april

Ovi behu iz broja Sedamdesetorice apostola. Aristarh bi episkop u Apamiji Sirijskoj. Pominje ga apostol
Pavle nekoliko puta. U Efesu bio je uhvacen sa Gajem od gomile naroda, koja se bese digla protiv Pavla.
Kolosanima pise apostol Pavle: "Pozdravlja vas Aristarh koji je suzanj sa mnom". A u poslanici
Filimonu naziva Pavle Aristarha "Saradnicima mojim" zajedno sa Markom, Dimasom i Lukom.
Pud je bio ugledan gradjanin rimski. Apostol Pavle ga spominje jedanput. Dom Pudov bio je najpre utociste
vrhovnim apostolima, a posle se obratio u crkvu, nazvanu Pastirska.
Trofim je bio iz Azije i sledovao je ap. Pavlu na njegovom putu. Na jednom mestu pise apostol Pavle:
"Trofima ostavih u Militu bolesna". U vreme Neronova gonjenja, kada apostol Pavle bi
posecen, poseceni behu i sva tri ova slavna apostola.

2. Sveti mucenik Sava Gotski

U gotskoj strani bese surovo gonjenje na hriscane. Neki knez gotski dodje u selo, gde zivljase ovaj
blagocestivi Sava i upita seljake, da li u njihovom selu ima hriscana. Oni ga sa zakletvom uveravahu da
nema nijednoga. Tada Sava stade pred kneza i narod i rece: "Neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam
hriscanin". Videci ga knez bedna i siromasna, pusti ga s mirom, govoreci: "Taj niti moze stetiti, niti koristiti!"
Druge godine pak o Vaskrsu dodje neki svestenik Sansal u to selo i otpraznova svetlu Pashu sa Savom. Cuse to
neznabosci, pa iznenadno napadose na dom Savin, i pocese stapovima nemilosrdno tuci ugodnike Bozje, a
jos uz to Savu naga vukose po trnju, pa ih onda obojicu vezase uz drvo, i nudjahu im da jedu mesa od
idolskih zrtava. No Bozji ljudi, secajuci se reci apostolskih, odbise da jedu od necistih djavolskih
zrtava. Najzad osudi knez Savu na smrt i predade ga vojnicima. Pun radosti podje Sava na gubiliste hvaleci Gospoda.
Poznavsi u njemu dobroga coveka, vojnici ga htedose usput pustiti, no Sava se veoma ozalosti zbog
toga i rece vojnicima, da su oni duzni ispuniti zapovest knezevu. Tada ga vojnici dovedose do jedne
reke, vezase kamen o vrat i bacise ga u vodu. Telo njegovo bi izbaceno na obalu. Docnije grcki vojvoda Junije Soranos, u vreme cara Valenta, ratujuci s
Gotima, nadje Savino telo i prenese ga u Kapadokiju. Postrada sveti Sava u svojoj trideset prvoj godini, 372. godine.

3. Svete mucenice Vasilisa i Anastasija.

Dve blagocestive Rimljanke. U vreme cara Nerona sabirahu posecena tela apostolskih ucenika i cesno ih sahranjivahu.
Zbog toga behu optuzene i bacene u tamnicu, pa posle dugih istjazanja (odsecali im grudi i jezik) posecene.
11.04.2016. 08:06 PM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #29
Cvp: Kalendar za April
 STRADANjE SVETIH MUČENICA AGAPIJE, HIONIJE i IRINE

 
29 april / 16 april

Kad se car Dioklecijan bavljaše u italijanskom gradu Akvileji, javiše mu iz Rima da su sve tamnice rimske prepune hrišćana, koji se ne odriču Hrista, iako ih stavljaju na najraznovrsnije muke; učitelj im je Hrisogon, i oni slušaju njega, držeći se čvrsto njegovog učenja. Dioklecijan onda naredi da se svi hrišćani pobiju, a da Hrisogona dovedu k njemu na istjazanje. Kada ispovednika Hristovog svetog Hrisogona vođahu vezana iz Rima u Akvileju k caru Dioklecijanu, pratila ga je izdaleka njegova učenica sveta Anastasija Uzorešitelnica. Doveden pred cara, mučenik Hristov bi istjazavan od cara. I pošto se ne hte pokoriti carevoj naredbi, bi osuđen na smrt, i glava mu otsečena izvan grada daleko u jednom pustom mestu. I česno telo njegovo valjaše se na morskoj obali, bačeno tamo da ga zveri i ptice raznesu. A nedaleko od tog mesta življaše jedan stari i sveti sveštenik Zoil. U blizini pak ovog svetog sveštenika življahu tri rođene sestre: Agapija, Hionija i Irina. Sveštenik Zoil imade viđenje od Boga kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno. Požuri starac, nađe telo i glavu mučenikovu, položi ih u sanduk i držaše tajno u svome domu.

Trideseti dan posle toga javi se svešteniku Zoilu sveti Hrisogon i reče: Znaj, da će u toku devet dana one tri devojke Hristove što žive blizu tebe mučenički postradati. Ti pak reci sluškinji Božjoj Anastasiji, neka se nađe oko njih, sokoleći ih na junački podvig dok se ne ovenčaju mučeništvom. A i ti budi dobre nade, jer ćeš primiti slatke plodove trudova svojih: uskoro ćeš se osloboditi ovog sveta, i sa radošću preći ka Hristu, i upokojiti se sa svetima.

Isto to izvešće primi u viđenju i sveta Anastasija Uzorešitelnica i, pokrenuta Duhom Božjim, dođe k svešteniku Zoilu koga dotle nije poznavala, i upita ga gde su te devojke, o kojima mu je u viđenju javljeno da će mučenički postradati. On joj pokaza njihovu kuću. Ona ode k njima, ljubazno se pozdravi s njima, i provede s njima svu noć govoreći im spasonosne reči, pune božanstvene ljubavi, i na taj način sokoleći ih da junački stoje za Hrista ženika svog i krv svoju proliju za Njega. Potom opet ode domu sveštenika Zoila i vide mošti učitelja svog Hrisogona, i dugo plaka nad njim preporučujući sebe molitvama njegovim. Onda se opet vrati u grad Akvileju na svoj uobičajeni posao: da svojim imanjem služi sužnjima Hristovim po tamnicama.

I bi kao što sveti Hrisogon kaza svešetniku Zoilu u viđenju: ovaj sveti sveštenik se u toku devet dana preseli ka Gospodu, a svete devojke: Agapija, Hionija i Irina, biše uhvaćene od neznabožaca i odvedene caru Dioklecijanu na istjazanje. Videvši ih, car im reče: Kakvo vas bezumlje natutka da sledujete ništavnoj i izlišnoj zabludi, i da gazite pravi zakon, i da bogove prezirete? Ali pošto vidim da ste dobrog roda, i mlade, i lepe, poštedeću vas iz milosrđa. Stoga vam savetujem: odrecite se vašeg Hrista, i prinesite žrtve bogovima, pa ću vam ja dati iz moje palate visokorodne mladiće, dostojne vaše lepote, da imate slavne muževe, i zbog njih budete uvažavane. Najstarija sestra Agapija odgovori caru: Care, ti treba da se brineš o državnim poslovima, o narodima, o vojsci, a ti govoriš nepravdu unižavajući Boga života i huleći na Njega, čija ti je pomoć potrebna i čija je dobrota tako dugotrpeljiva prema tebi.

Na to i Dioklecijan reče: Ova je poludela; dajte drugu! Tada pristupi sveta Hionija i reče: Moja sestra nije poludela, nego je sasvim pravilno izobličila tvoj nepravredni predlog. - Car i nju odgurnu, pa naredi da mu privedu svetu Irinu, i reče joj: Pošto tvoje sestre poludeše, onda ti kao najmlađa sagni glavu pred bogovima, da bi tvoje sestre, gledajući na tebe, učinile to isto. Sveta Irina mu odgovori: Neka sagnu glave svoje pred idolima svi gnevitelji istinitog Boga koji u bezumlju svom poludeše. Šta je bednije i bezumnije nego - klanjati se napravi majstorovih ruku, koja je za pare načinjena? Jer ti se najpre pogađaš s majstorom za koliko para će ti napraviti idola koji ili stoji ili sedi, ili leži, ili skače, ili se smeje, ili plače, i od kakvog materijala: da li od drveta, ili od kamena, ili od bakra, ili od čega drugog. Pa ako ga rđavo izradi, ti ga odbaciš, ako li pak dobro, ti majstoru isplaćuješ ugovorenu cenu. Zatim preklanjaš glavu svoju pred kupljenom napravom, nazivajući bogom svojim idola, koga bi pre trebalo nazivati kupljenim robom. Na to Dioklecijan reče: Na ovakve reči treba odgovoriti mučenjem. - I naredi, te svete devojke vrgoše u tamnicu. A sveta Anastasija odmah, po običaju svom, poseti svete devojke, i tešaše ih uzdanjem u neotstupnu pomoć Hristovu i nadom na slavnu pobedu i trijumf nad vragom.
12.04.2016. 03:36 AM
Find Quote
Kunigunda
Senior Member
*

Poruka: 450 Pridružen: Nov 2015 Ugled: 0 Status: Nije na vezi
Poruka: #30
Cvp: Kalendar za April
 STRADANjE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA SIMEONA, EPISKOPA PERSIJSKOG, i ostalih 1150 mučenika s njim

 You are not allowed to view links. Register or Login to view.

30 april / 17 april

Kada se u Persiji umnožiše hrišćani, i imađahu svoje crkve, episkope, sveštenike i đakone, ustadoše protiv njih magi, koji izdavna behu učitelji, vođe i zaštitnici neznabožne vere persijske. Ustadoše s njima zajedno iz zavisti i Jevreji, svagdašnji neprijatelji hrišćanski, i dogovoriše se sa magima, te nagovoriše cara Sapora da digne gonjenje na hrišćane. I najpre oklevetaše kod cara svetog Simeona, episkopa grada Selevkije - Ktezifona, da je tobož neprijatelj persijskog carstva a prijatelj grčkog cara, koga obaveštava o svemu što se u Persiji događa. Car Sapor najpre razreza veliki i ogroman danak na hrišćane, i za skupljače danka odredi najsvirepije ljude, da bi što bezdušnije zlostavljali hrišćane. Zatim otvoreno poče sveštenike i služitelje Božje ubijati, crkvene riznice pljačkati, i same crkve rušiti i sa zemljom sravnjivati. Onda izdade naređenje da se liši slobode i dovede k njemu sveti Simeon kao neprijatelj persijskog carstva i njihovog nečestivog zloverja.

I bi doveden pred cara sveti Simeon sa dva sveštenika, Avdelajem i Ananijem; svi troje okovani u verige. Oni se ne samo ne uplašiše od careve jarosti, nego mu se čak i ne pokloniše. To još više razjari cara, i on upita svetitelja: Zašto mi se ne pokloni sada kao što si to ranije činio? Svetitelj odgovori: Ranije nisam bio privođen tebi na ovakav način, zato sam ti se poklanjao, odajući dužno poštovanje tvojoj carstvenosti. A sada, pošto sam priveden da bih se odrekao Boga mog i otstupio od vere moje, ne treba da se klanjam tebi, neprijatelju Boga mog.

Car ga onda stade nagovarati da se pokloni suncu, obećavajući mu za to mnoge poklone i odlikovanja. A ne bude li se poklonio suncu, on se hvaljaše da će potpuno istrebiti hrišćanstvo u svome carstvu. No kada vide da se svetitelj drži junački, i ne popušta ni pred laskama ni pred pretnjama, on naredi da ga vrgnu u tamnicu. Kad svetitelja izvođahu iz carske palate on ugleda starca evnuha Ustazana, koji beše vaspitač caru Saporu kao detetu, i uživaše veliki ugled, i zauzimaše prvo mesto u carevom dvoru. Ugledavši svetog episkopa Simeona, Ustazan ustade i nisko se pokloni Božjem arhijereju. A Sveti Simeon okrenu od njega glavu svoju, i sa podignutim glasom ljutito ga ukori kao prestupnika, jer najpre beše hrišćanin, pa se potom iz straha od cara pokloni suncu. Ustazana to silno potrese, i on stade plakati i ridati; i svukavši sa sebe skupocenu odeću obuče se u crnu i poderanu, i sedeći pored kapije carske palate on kukaše govoreći sebi: Teško meni kukavnom! kako ću izaći pred Boga mog koga se odrekoh? Eto, Simeon okrenu glavu od mene zbog mog otpadništva. Kako onda da pogleda na mene Tvorac moj! - Govoreći tako, Ustazan ridaše neutešno.

Saznavši za to, car Sapor odmah prizva k sebi vaspitača svog Ustazana, i videći ga uplakana, upita ga, šta je razlog njegovom plaču i šta ga toliko ožalosti u carskoj palati. Ustazan odgovori: Nikada mi se ništa neprijatno ni žalosno ne dogodi u tvome carskom domu. No voleo bih da uzmem na sebe sve neprijatnosti, žalosti i nevolje ovoga sveta, samo ne ovo zbog čega sad patim i plačem. O, ja toliko star, trebalo je da odavno umrem! A eto, još sam u životu, još gledam sunce kome se poklonih kao bogu. Oh, što ne umreh pre no što otstupih od Boga Tvorca svekolike tvari i uspoštovah tvar više nego Tvorca. Ali to učinih ne iskrena srca. Da bih tebi licemerno ugodio, ja učinih dve stvari zbog kojih zaslužujem smrt: otstupih od Hrista Boga mog, i izneverih tebe u starosti svojoj. Neću više da gnevim Gospoda i Boga mog Isusa Hrista, Cara Besmrtnog - radi cara smrtnog; niti ću više prekloniti kolena svoja pred suncem, tvorevinom Božjom, nego ću se odsada večito klanjati jedino Bogu Tvorcu.

Čuvši to, car Sapor se veoma začudi tako neočekivanoj promeni kod Ustazana, i stade još više besneti na hrišćane, smatrajući da su ga oni nekim mađijama prelastili i izmenili. A žaleći starca, car ga moljaše kao oca, da ne nanosi bogovima takvu uvredu, sebi sramotu, i carskom domu žalost.

I nagovaraše ga čas laskama čas pretnjama. A Ustazan govoraše: Dosta je moja starost počinila bezumlja; više to činiti neću: neću poštovati više tvar nego Tvorca.
15.04.2016. 03:27 AM
Find Quote


Skoči na Forum: