Tibetanska medicina postoji već više od 2500 godina i gotovo isključivo se temelji na biljnim lekovima.
Tibetanci većinom žive u Indiji jer su bili izgnani iz Tibeta u kasnim 1950-im godinama. U Severnoj Indiji postoji Tibetanski Medicinski Institut, gdje doktori studiraju tibetansku medicinu 7 godina prije nego steknu diplomu.
Za razliku od pristupa zapadne medicine, tibetanska (kao i kineska i indijska medicina) ne računa na spoljeg napadača (virus ili bakteriju), nego radi na vraćanju energetske ravnoteže koja, ako se popuni i uspostavi u organizmu, postaje nedodirljiva za bilo koju bolest.
Tibetanska medicina veruje, da sve patologije nastaju zbog tri takozvana otrova: neznanja, vezanosti i averzije. To su tri emotivna faktora koja, prema Tibetancima, narušavaju energetsku ravnotežu izmedu četiri elementa od kojih se sastoje čovek i univerzum (zemlja, voda, vatra i vazduh), na taj način razbijajuci našu sposobnost odbrane i samoizlečenja./p>
Tibetanska dijagnostika obično uključuje analizu pulsa, jezika i urina. Duhovni element je takode prisutan u tibetanskoj medicini, tako što se puno pažnje posvećuje ličnosti pacijenta. Lečenje je specifično za svakog pacijenta, no ono što mu se prvo govori je da je bolest u njegovom umu. Tu se ne misli da je on tu bolest umislio već da je njegov način života pogrešan te da bi se trebao bolje posvetiti svome telu.
Tako se preporučuju promene načina života koje uključuju duhovnu praksu, vežbanje, reorganizacija životnih sposobnosti kao što je spavanje, ishrana i raspored dana. Preporučuje se i meditacija koja ukljucuje jednostavne vežbe disanja i kontrola uma. Isto tako preporučuje se posebna ishrana. Doktor savetuje pacijenta koju hranu ne bi trebao jesti, a koja mu je posebno od koristi.
Preporučuje se i biljna medicina. Tibetanski lek može sadržavati do 150 sastojaka. U tibetanskoj medicini se pre svega koriste lijekovi na bazi bilja: komprese od trava, bobica, lisca i korena koji rastu na specifičnim mestima i koji se beru u određeno vreme dana i godine. Godišnje doba, mesto rasta, klima i raspored zvezda u momentu berbe utiču na energiju lekovite biljke i odreduju joj veću ili manju efikasnost.
Stoga su lekovi prirodni u punom smislu reči. Fizičke terapije se primjenjuju u obliku akupunkture, masaže i inhalacijske terapije.
You are not allowed to view links. Register or Login to view.
Recept za ovaj tibetanski lek pronađen je u starom tibetanskom manastiru, ispisan na glinenim plocicama. Pretpostavlja se da je zapisan pre vise od 2000 godina a koristi se protiv triglicerida, holesterola i krecnih naslaga na krvnim sudovima, kao i za dug vek.
Pored toga sto uspesno cisti krvne sudove, ovaj stari tibetanski lek poboljsava elasticnost krvnih sudova (sprecava pucanje krvnih sudova a samim tim i izliv krvi), sprecava infarkt srca, mozga i anginu pektoris. Zatim, sprecava nastanak tumora, popravlja vid i podmlađuje organizam.
Tibetanski recept (beli luk i limun)
Priprema: 300 grama belog luka i 1 kilogram limuna sa korom, sitno samleti.
Nakon toga staviti da prokljuca 1,5 l vode a onda smanjiti vatru i dodati samleveni beli luk i limun pa poklopiti sud. Iskljucivo na laganoj vatri ovu smesu prokuvati 14-15
Ovaj lek uzimati na prazan stomak svakoga jutra i to 0.5 dl, tokom 25 dana. Iza toga obavezno napraviti pauzu od 10 dana a onda ponoviti postupak do poboljsanja zdravstvenog stanja. Nakon toga prestati sa upotrebom leka.
Napomena: Strogo se pridrzavati dnevne doze leka i pauze od 10 dana između dve kure. Nakon izlecenja ne treba uzimati lek vec samo ako dođe do pogorsanja zdravstvenog stanja. Zdrave osobe koje se odluce da lek uzimaju radi poboljsanja opsteg stanja organizma neka primenjuju samo jednu do dve kure godisnje i to dva puta po 25 dana u razmaku od 6 meseci.
Tibetanski caj za dugovecnost
(djumbir, limun, med, paprika i anis)
Pored starog tibetanskog leka navodimo i recept za tibetanski caj koji koristi kao zastita od stresa i prodizava zivotni vek.
2 litra vode prokuvati 5 minuta, zatim ohladiti. Kada je hladno, dodati 5 grama narendanog đumbira, 2 velike kasike soka od limuna, 2 velike kasike meda, 1 prstohvat ljute papricice i 1 prstohvat anisa.
Ovaj tibetanski caj piti u gutljajima tokom celog dana ili jos bolje po 1 šolju pre svakog obroka.
Napravljena kolicina od 2 litra caja dovoljna je za tri osobe.
Tibetanci većinom žive u Indiji jer su bili izgnani iz Tibeta u kasnim 1950-im godinama. U Severnoj Indiji postoji Tibetanski Medicinski Institut, gdje doktori studiraju tibetansku medicinu 7 godina prije nego steknu diplomu.
Za razliku od pristupa zapadne medicine, tibetanska (kao i kineska i indijska medicina) ne računa na spoljeg napadača (virus ili bakteriju), nego radi na vraćanju energetske ravnoteže koja, ako se popuni i uspostavi u organizmu, postaje nedodirljiva za bilo koju bolest.
Tibetanska medicina veruje, da sve patologije nastaju zbog tri takozvana otrova: neznanja, vezanosti i averzije. To su tri emotivna faktora koja, prema Tibetancima, narušavaju energetsku ravnotežu izmedu četiri elementa od kojih se sastoje čovek i univerzum (zemlja, voda, vatra i vazduh), na taj način razbijajuci našu sposobnost odbrane i samoizlečenja./p>
Tibetanska dijagnostika obično uključuje analizu pulsa, jezika i urina. Duhovni element je takode prisutan u tibetanskoj medicini, tako što se puno pažnje posvećuje ličnosti pacijenta. Lečenje je specifično za svakog pacijenta, no ono što mu se prvo govori je da je bolest u njegovom umu. Tu se ne misli da je on tu bolest umislio već da je njegov način života pogrešan te da bi se trebao bolje posvetiti svome telu.
Tako se preporučuju promene načina života koje uključuju duhovnu praksu, vežbanje, reorganizacija životnih sposobnosti kao što je spavanje, ishrana i raspored dana. Preporučuje se i meditacija koja ukljucuje jednostavne vežbe disanja i kontrola uma. Isto tako preporučuje se posebna ishrana. Doktor savetuje pacijenta koju hranu ne bi trebao jesti, a koja mu je posebno od koristi.
Preporučuje se i biljna medicina. Tibetanski lek može sadržavati do 150 sastojaka. U tibetanskoj medicini se pre svega koriste lijekovi na bazi bilja: komprese od trava, bobica, lisca i korena koji rastu na specifičnim mestima i koji se beru u određeno vreme dana i godine. Godišnje doba, mesto rasta, klima i raspored zvezda u momentu berbe utiču na energiju lekovite biljke i odreduju joj veću ili manju efikasnost.
Stoga su lekovi prirodni u punom smislu reči. Fizičke terapije se primjenjuju u obliku akupunkture, masaže i inhalacijske terapije.
You are not allowed to view links. Register or Login to view.
Recept za ovaj tibetanski lek pronađen je u starom tibetanskom manastiru, ispisan na glinenim plocicama. Pretpostavlja se da je zapisan pre vise od 2000 godina a koristi se protiv triglicerida, holesterola i krecnih naslaga na krvnim sudovima, kao i za dug vek.
Pored toga sto uspesno cisti krvne sudove, ovaj stari tibetanski lek poboljsava elasticnost krvnih sudova (sprecava pucanje krvnih sudova a samim tim i izliv krvi), sprecava infarkt srca, mozga i anginu pektoris. Zatim, sprecava nastanak tumora, popravlja vid i podmlađuje organizam.
Tibetanski recept (beli luk i limun)
Priprema: 300 grama belog luka i 1 kilogram limuna sa korom, sitno samleti.
Nakon toga staviti da prokljuca 1,5 l vode a onda smanjiti vatru i dodati samleveni beli luk i limun pa poklopiti sud. Iskljucivo na laganoj vatri ovu smesu prokuvati 14-15
Ovaj lek uzimati na prazan stomak svakoga jutra i to 0.5 dl, tokom 25 dana. Iza toga obavezno napraviti pauzu od 10 dana a onda ponoviti postupak do poboljsanja zdravstvenog stanja. Nakon toga prestati sa upotrebom leka.
Napomena: Strogo se pridrzavati dnevne doze leka i pauze od 10 dana između dve kure. Nakon izlecenja ne treba uzimati lek vec samo ako dođe do pogorsanja zdravstvenog stanja. Zdrave osobe koje se odluce da lek uzimaju radi poboljsanja opsteg stanja organizma neka primenjuju samo jednu do dve kure godisnje i to dva puta po 25 dana u razmaku od 6 meseci.
Tibetanski caj za dugovecnost
(djumbir, limun, med, paprika i anis)
Pored starog tibetanskog leka navodimo i recept za tibetanski caj koji koristi kao zastita od stresa i prodizava zivotni vek.
2 litra vode prokuvati 5 minuta, zatim ohladiti. Kada je hladno, dodati 5 grama narendanog đumbira, 2 velike kasike soka od limuna, 2 velike kasike meda, 1 prstohvat ljute papricice i 1 prstohvat anisa.
Ovaj tibetanski caj piti u gutljajima tokom celog dana ili jos bolje po 1 šolju pre svakog obroka.
Napravljena kolicina od 2 litra caja dovoljna je za tri osobe.
