Moja Poezija

[Angel_Guardian]

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Plasim se mrtvih stena, nad tim obodima u blizine moga srca
voleo sam nju i cesto se setim te rajske vile
to jutarnje budjenje kao kod svile, plavetnilo te kose
kao zubor potoka istocen po krevetu nase sobe,
jos uvek osetim zal morskog galeba,
tih ptica u mojoj dusi, podsetih se starih dana
koje su znale boleti, ko ova kisa sto kisi po meni.
 
Te uzdahe, nebrojano puta kotrljajuci po nasim telima
poput
usnula gnezdo, prvi cin nase ljubavi.
Usput se katkad setim, onako kroz suze
da sam bio sretniji, dok si jos ko rajska vila bila
put je sada prasnjav, ublatnjaven svacijim dodirima
cak je i lastavica odletela davno.

Taj dodir iskrenih reci, sto zubori po tvojim malim usnama
kao blazenstvo ispijeno u zagrljaj celjusti,
sum ovih talasa i propadanja..nedaju mi dati snagu
previse grehova u mojoj muskosti ima, da zamolim za rec,
ne bi mi oprostila, i opet se nadam tebi da ti sapnem ispod usana
tvoje meseceve reci i pogledam preko ramena,
te umorne tvoje oci.

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Opet se tebi nadam..
da sacuvam i ovo malo bistrine,
te rajske ptice opciniti tvojom lepotom,
ponovno otici tamo gde moja dusa stanuje..
bas tu u tom gradskom velebitu..
pod aurorskim nebom izmaglice..
Hodam i brojim svoje duboke korake tako setne i izgubljene
volio sam i ja voleti i zeleti svaku pomisao ljudskosti
zeleo sam te reci ukrojiti i sa nebom se sastati
potvrdjivao sam svaku zrnevlje vremena
pod skute bacao,
sve one idile
svacije zamke cistio i opet se tebi sretan vracao..
Ko lopov prilazim,
kradem ponovno bogu dane
i opet cu pustiti tebi molitvu,
kad sam toliko osramljen
da ne mogu prici k'tebi..

U mojoj dusi ima jos ljubavi,
one tecne i one smele sto ipak se daju
ko ranom mrazu, 
sto zna biti mladolikog pjeva
a opet u prvi znak proleca izgubljen u jecaju.

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Samoca se cedi iz mene,
osecam vreme ko izliveno iz flase
opet su cudni putevi moji,
opet strepim da sagnule su me kise
iznova cu ustati i brojati dane,
kao one sa Kalemegdanske strane
bas te juznije kapije sto su znale da broje moje dane
unapred vec znam,
svaki plocnik isprasen od svacijih stopala
opet ovo vreme ce da stane,
ne znam kako cu samo da prodju
ovi dani..

Bila si sjena,
sto broji moje dane,
bila si i ptica u letu,
ali pale su i moje rane
bila si moja misao cesta
bas pored te ceste,
gde neretko u paznji osvanuh bolje dane
evo i vreme prolazi kroz moje bice,
tu pred zorom cu ja da svanem
bez obzira na sve te dane,
izgubljen u svim tim neznim recima
naocigledno svih,
ostadoh porazen i upropasten.

Usnama sto sapcu nezno tvoje misli
dozivaju nase boli, ustajes izjutra oblivena strascu
umivena kod bistrih vodopada
tvoje skute obescascenih carapa, jos raste ta strast
ta vecna vatra u nama, izmedju tvojim crvenim bradavica
neprestano zagovarajuci moju senu
toliko odlivanja, s'praskom grmljavine
stalno cuceci stoji tvoja vrela zenstvenost.
Opet se nadas slatkoci mojih reci
oblivas me znojem svojim, ulazis i prelazis
preko moga bica..zelis me..a opet pustas me.

Setacu kroz vreme,
seticu se spomenara..
tih misli sto za tebe svane
rasiricu svoja krila,
onako bez srama pusticu svoj zov
i odleteti u visine,
gde nema tvojih misli
tvojih dodira,
neznih i pomalo setnih
uzecu strucak emocija i baciti u sva vremena
jer od ovog leta..
postacu samo pali andjeo..


You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Dopusticu da i dalje ljubim lagane tvoje pokrete, poput valcera u noci
isklijacu u tebe, kao najjlepsi pupoljak proleca
osencacu svoje latice, poput bistrine tvojih ljupkih kapaka
tvoje suze bistre, upijacu kapljice tvoje rosne
da mi moju tugu izlece.

Ako mi dopustis, da procvetam kao tvoje usne sto znaju ljubiti
te nezne i brizne misli. Sto ih umivas sa tvojih iskrenih rubova
tvoje privlacnosti..i ne zaboravi, da cvetam zbog tvoje prisustnosti
iako to ne mozes pojmiti..sada..

Dopusti mi da isklijam samo za tebe, bas tu kraj tvog opojnong hrasta
znas ono veliko drvo..gde smo pruzili krake nase,
ionako sasvim lagano pruzili smo deo sebe u tom vecnom ognjistu
iako su iskrice bile pucketave za nas, volele su se..
kao poput nas, pruzi mi ruku i podari mi svu srecu
sreca se ne radja sama, samo kada se ljudi sretnu.
Nisam ja od onih koji zavrcu, tu kod coska
ja sam onaj jedini sto postojim bas pred tobom.

Zalij me ko cvet, upotrebi mastu, pusti svetlo, nazmigni mi malo
daj mi znak.. da se jos jedan deo nas stvori, mozda spas
ali znaj jos ima nade za nas.
Cuvaj me od vetrova, od tih sneznih noci
docicu ti u snove, pruzicu ti mesecevu lepotu
bas kao sto ti znas meni priustiti suncevu svetlost
k'o moj spas..

Zalivaj me i dalje, za druge oci sam samo cvet
al za tebe sam cuvar, koji te cuva u ovom kutku
bez obzira koliko ljudi prolaze tu kraj nas, ne obaziri se na druge
ne misli na proslost..jedino je vazno ta istocena svakodnevnica
ta usijana buducnost koja sija za nas.

Neguj moju stabljiku, moju muskost koja ti se poraduje
bas taj dodir, poput tvoje svilene kose
tih kandzi koje vesto paras mojim srcem
podaj mi se, ne brini na lose dane
neguj me lagano, s'uzitkom me podeli u tvome bicu
nemoj se plasiti, ja sam samo cvet za druge oci
ali i ove noci, tvoj cuvar sam jedini..

Zalij me dobrom tekucinom izmesanom u retkom koritu strasti
zauek uzdrmanom, zalij moju dusu, kao sto ti ja zalivam tvoje skute
ne bori se protiv vetrenjaca, ja sam taj sto se sladi tvojim usnicama,
pridji blize, blize, jos blize..
Osecas li kako zrtvujem sebe da bi se uspinjao bas pored tebe
pusti me kraj sebe..

Pupoljak sam pravi, sijam pod nebom, viorim pod hrastom
volim tvoje dodire, jer osecaj je brizan..poput onih slatkih bradavica
kao onog nemirnog nosica sto zna kijati na raznolikost u svojim malim danima
uberi me za sebe, 
da samo za tebe..

---

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Ta prelepa ikona, slika urezbarena mnostvo notama proslosti
ta nit koja slaze tvoju dobrotu, svaki put okrenem se dal si tu
i opet odjekujem na svojim pasnjacima, taj hrast i dalje drema
ko da ptice zaobilaze, nase raskrsce nasih dodira
istiskujem i jos malo zrnce nasih puteva
barem na trenutak da ti ulepsam ovo slovo..
Odeca tvoja poprimila je osecaj tvoj, polako uranjam u tvoje plavetnilo
tvoje oci me mame..bas taj slatkis sto ume da bude izronjeno.

Ali opet more ko more, ima svoju narav..da potopi svoje ladje
ne brini se mila, ja letim tik uz tvoje obale i tiho u bezdan
prepusticu se velicanstvenom skladu..kao ti i ja.
Posalji vetrove snezne, odbranicu se vesto,
pokoricu oluju da oseti kako znaci ljubav moja
ne plasi se moga izgleda, moga starog lica
to me samo vreme stiti da ne izgubim vrelinu
koju darujem tebi..

Ti princezo, sto ti kosa pada preko tvojih ledja
bezbrizno i sasvim nezno.
Taj sjaj u ocima, ko ono more sto sam znao da pokvasim svoju muskost
operem stopala..odigram bal u plitkim vodama
tu zenstvenost sto sam umeo i umecu, da obgrlim za sva vremena.
Nisam princ, ali sam vise od onoga sto zivotu znaci
samo jos jedna rec..
jos jedna nota moga glasa..
jos jednom da osetis, boju mojih usana
jos po malo..
i jos..
u beskraj..

You are not allowed to view links. Register or Login to view.

Tamno je nebo zemlju pokrilo, vetrovi ovi severni
opet lome ove nase granje, opet slusas kako govoris u sebi
da vreme je za nas i bogovi salju moje dodire
oprosti mi za sve, bicu u tvom kutku svemira bas tu.
Placem iz oblaka, da saperem ti tugu svu
ne placi mila, podaricu ti suncev osmeh da ti ugrejem ljubav svu
poslacu galebove nezne..
Umoran u tragu, umoran u ovim nocima, ne verujem ovim ocima
podari mi se u nocima..

Tvoja misao u mojoj glavi


Ovde cu istegnuti tvoju zenstvenost,
svaku poru tvog imena
te nezne kolutove tuznih snova otklonicu,
raskosnim dodirima mojih prstiju uklesacu svoje ime
da nezno snivas, pred vratima tvoga bica ostavicu paket neznosti
uzet cu kao kusur tvoje ljubavi, ne na kasicicu
nit na kutlacu, sasvim pomalo da ti znacim svakim danom.
Nemoj me kriviti sto zelim jos vise da se sladim
tvojom ljubavlju, oprosti mi draga veceras tocim i ovaj pehar neuzvracenosti
ti znas i sama..da postojim ja..


Cini cuda da ni ti, ne bi mogla snage da izreknes..
Znam da postojis, ali znas o cemu razmisljam..
o tim dodirima, sto se sladis
tim istkanim neznim recima sto me mamis..

Dal te mamim..ostacu nedorecen,
napola izbacen sa okna tvojeg srca
kao pozrtvovan stajacu na rubu tvojih zivaca
iako znam, pomalo osecam da me negde jos uvek ima
bas tu gde spokojno cutis, da, sladis se mojim
recnikom..moje iskrene duse..

Prepusti se mila i uzvrati taj osecaj neznosti
da ja mognem da rasirim svoja krila i uzletim
u vecna traganja za tobom,
bas tu gde se snovi sklapaju sa stvarnoscu
negde tu.. gde ces me potraziti
i spojiti se u strastvenom zagrljaju..

Dopusti mi..da te zagrlim, nezno privijem uz telo
pomilujem neznost tvoju svu, kao dodir svile
telo uz telo, i ne brini se..ja cu uvek biti tu..
a ne samo u snu, ko onda u masti
sto smo cinili preosetljive strasti
ucinili..i napokon snili..
dodji..
poslusaj srcu zov, okreni zivotni list
i kreni ka boljoj sutra, budi kraj mojih senki
tamo cu te cekati ja, spustene glave, stidljiv..
sakricu krila, da se ne uplasis,
jer jos te krijem u svojim mislima kao trezor smaragdnih noci
prelivenom aurorinom svesloscu jedino sto ti mogu dati
na svojim rukama neznim..ono za cime tragas..
svoje vreme..svoju ljubav.


Strastvena misao

Opijeni od ljubavi, 
strast nas veze u oblak mastanja
sama si veceras, 
dal ti zao, 
sto ti ne dodjem sad u san
Crna kosa prepuna neznosti..
kao crna orhideja neubrana
nebesko plave oci, 

izdignuto iznad plavog i mirnog mora
crvene jagode pomesane sa malinom, 
[i]takav je okus tvojih vlaznih usana
kao macka uspinjes se u mojim mislima,
ostavljajuci crvenilo svoje istinske duse
i opet,
zanosno se drzis moje muskosti
dok u snovima sejemo i zanjemo nasu vecnu ljubav..
[/i]

Modna zena

Dok tako verodostojno setas gradom, damski pomalo
postacu vetar da ti kosu diram,
te uvojke po krajevima da se zasladim
lagano da ti klizim ko ta trepavica sto necujno pade
niz tvoje otmeno odelo, da osetim svaku iskricu tvoje nezne koze
okreni se, pokazacu ti puteve snene
ne plasi se, to te doziva moja sena
udji u taj vetar, da te ponesem
ne plasi se kisnih kapljica
oprace ti tvoje telo, kada ja nemam hrabrosti da ti dodjem smelo.
Uzmi moju ruku od vetra, pruzi jos jedan dodir
ne plasi se, podaj mi se nezno
osecaj je lep..znam..
zato te ja i cuvam za ljubav celu.

Da sam ptica,
pevao bi ti najlepse melodije koje cak ni bogovi nisu culi
uzmi melodiju za sebe, pusti neka se toci
jer kroz melodiju docicu ti ceo.
Dobra muzika kvari tvoje nezne usi
ne plasi se, ljubim te nezno i vrelo,
uhvati me za krila, izgubices me celog..

Da sam klavir da me dirkas po dirkama
pustio bi ti sve nezno, nemoj samo plakati
ako osviram opelo, ne diraj te donje papucice
to su gas do kraja nase maste, bas iza coska
masem ti iskreno,
jer nemam hrabrosti da te vidim smelo.

Pustio sam te

Dosla si tako otmeno i iskreno
usla u moje odaje, pokupila suzom bistro
iznela pregrst strasti istakne pod nebeskim jahacima
okupana ljubavlju, izasla kao prava zena
pustila vlazne usne po mojim rubovima muskosti
iako si znala da osecas samo moj tok misli..zasto.

Opet slutim na jahace bistre
i opet se hvatam na olujnim bregovima
borim se protiv vetrenjaca, onih razvaljenih i odrpanih
ko moje proslosti koje su znale ko slatko vino..oduzeti me.

Tapse moje srce, bas ispod tvog hrasta
mozda ce i ta vocka prepuna zala da padne
da me probudi iz okova vremena
pustio sam te..a plasim se.
Dal ces me prihvatiti ono sto jesam,
lagano tinjati u sebi..makar na svecu videti me
makar postelju vlaznu ogrnuti preko tvojeg bica
da budes kao i ja..nemoj odustajati.
Jer ja nikada nisam smogao odustati da zrtvujem tebe
kao sto to radim ja...sebi..

Ko nekad znacu da pustio sam te nezne reci u sebe
ti si prihvatila..samo je vreme oticalo
da se prepustim tom osecaju u meni..
...koji drema..
Ljubavna nit se proteze, bas kod srca,
jos dublje od tamnije tame..tu gde nasa ljubav
ko supernova zna spaliti osecaj nase ljudskosti.

[Angel_Guardian]

Krvavi mesec

Priznacu i tebi, da najteze je stajati sam
na rubovima tame, a pred zoru izdati sve,
gde si sada silueto moja, opet smo propali
pred zorom se budimo i katkad se budimo
sami i opet iznova se molimo, samo sami
odvojeni od vremena, osecas li to.
Odmazda je stigla i za nas, odvojilo je
korenje nasih strasti, svrstalo nas je
u uzarene oci, i opet nas bacilo u pakao
znaj i nikad na ulju, nikad na platnu,
samo smo ostali u tom blatnjavom sokaku.
I opet sam pozeleo tvoje usne medene
ni med nije toliko sladak, ko tvoja
oka dva sto znaju da sjaje u mraku,
osetih taj povetarac, taj zagrljaj
gusci, osetih, al se ponovno probudih
u gustim trzajima nocnim, eto i mesec
je krvavim tragom parao nebo, osecem
da blizu si tu kraj mog veselog srca,
a opet predaleko za moje zedne dodire
sto znaju brojati vremenske nedostatke.
Sta mislis da se udostojimo u kapljice
covecnosti, uberemo uzdahe na krosnjama
nasih zelja, nesputano krenemo plocnikom
strasti i pocepamo odore nase, da se i mi
uhvatimo u kostac sa sudbinom i probiramo
nase zrnevlje. Nemoj prositi, rekli su..
A ti kuda zure tvoje oci, kada pogledas mene
ti izabranice usnulih skoljki, ne kradi moje
vreme, sagledaj moju proslost i ubaci sve u
vrecu emocija, dobro zavezi zna biti nasilna
kada se pusti s'lanca, hej, ostavi mi malo
vazduha izvuci me iz ove koze, molim!
Eto i ti se uplasi moje strahote nad tvorcem
mojih korenja, da ta mladost izresena
svojih bludnih radnji, a opet tapkas sa
mojim mednim vrtom, onako kroz maglu
ubijas me usnama i dalje, kada te gricnem
dok vlazne kapi plutaju po nasem vratu,
pa cak i uvo se streslo, a ti pozelis
jos jedan poljubac,
jos jednu vlaznost mojih dodira
osecas li kako vapimo za nama,
udji u moje mirne odaje i oseti, bas to,
to sto trazis, tu sigurnu luku, znas li to,
ili jos i dalje sanjas da sam ja jos uvek tu.

---

Negde daleko ko to zna gde

Negde daleko ko to zna gde
u tvom snu ja cekam te,
sa mirom i dodirom,
cekam tvoje uzvisenje prilikom
skoka tvojih neznih usana,
uranjajuci u medne cvetove tvoje,
zaprasivajuci uzdasima tvoje mekano telo
obuhvaceno neznim velom mesecivim rukama.
Oblikovana masta pod korenjem srece
izudarana jakim emocijama vetrova
prozborice jake recne uzdahe u taj
mali pupak nade, pustice vlazne
dodire usputne do tvojih mekih
prepona i zavrsice svoje iskreno
putovanje ispod postelje.
Kuda je ipak znalo da sraste uz
sve nase narastaje,
blagih uzdaha dok jos se oseca
mirisna bica nasa,
pomalo cemo posustati sa nasim
vrelim prstima i u skladu
uzivati u nasim neznim strastima.

Negde daleko ko to zna gde
uzivacemo zajedno pod obalama
zajednicke postelje, svaljivati
nasu posesivnost bezuslovnim
jedrima, pa iako nas vetrovi
slome uvek cemo biti na nasim
zajednickim putovanjima,
pomalo odvajati nase velike
kriske plodova i katkad posustati
pod obroncima uzivanja,
da se i mi malo odmorimo
i uzivamo u nasim mednim
usnama, barem malo osetimo
zapljuskuskane obale nasih dusa.
Svalimo krivicu na nase bludne
predigre, prepustimo se ponovnom
skladu. Ja kao kralj,
a ti kao kraljica,
a pod nama podanici pod
kapljicama znoja, podrhtavaju
nemilim dogadjajima ljubavnog
zova, dok neznim uzdasima svojih
gospodara prljaju nase misli za
jos malo rajskim vrtovima.

Negde daleko ko to zna gde
uzarenim ocima dozivas moje
kraljevstvo da zajedno vladamo
nasim neznim bicima, usavrsimo
sebe samima bez obzira na okolnosti
uzmemo ono sto vec odavno nama
pripada.
Ja kao kralj nad tvojim bicem
spustam svoj tron ubrzavajuci
svoje otkucaje, neznim glasom
umiljavam tvoje bludne okrete
pomalo stidno ali uvek iskreno.
Ti kao kraljica sedis na mom
tronu okruzena svojim podanicima
dok nezno kruzis oko mojih ociju
poput dostojnosti sklanjas svoj
iskreni veo, tu kraj tvojih
ociju prepune ljubavi,
probas nase iskonske potrebe,
dok podanici slivaju nase bludne
strasti po nasim bezbriznim telima.

---

Pocetak vremena

Ovog jutra, sustizu nas secanja i stalnog posustavanja,
odlomci nasih strepnji, urezane nase patnje u ponoru
zajednickog srca, pomalo iritantno ali ponovno se budimo
u prapocecima nasih stvaranja, oblikovanim zelenim
korama u divljim zagrljajima, nekako gluvi setamo
po cistini nasih izvora nekadasnjih molitva.
Sleteo sam do tebe da ti otkrijem svoje izvore pod
kapljicama bisernih nota, preliveno gustim sokovima
jagoda, lagano izljubljene stope pruzam umesto mojih
trenutnih koraka sto vode do tebe, do tvoje velike duse.
I opet se cudis svoj toj belini, svom tom predobrom bicu
sto konacno kruzi oko tebe, mislis da je vreme da okoncamo
nase verovanje i uzmemo nasu sudbinu i bacimo sve nase
stidljive karte na sto, pokusamo i ovaj dan da ulepsamo?
Skini se, bas ti usnulo moje predivno bice!
Skini sve odore, taj kar
postojanje, da osetis i ti da ostavljas tragove svoje,
koje inace pripadaju, sada samo tvojoj ljubavi.
Oh ljubavi moja, predivnih oblina sto konacno znaju
da otkriju svoje prisustvo u prvom zanosu mojih vetrova
a opet spustajuci tvoj pogled da osetim svu tvoju radost
pod plecima nasih uzivanja, pa iako zastanes ja sam tu.
Eh ta klupa, taj odraz osmeha sto je oblikovalo stidljive
momente i odvlacilo moje bice u slasne pasnjake,
s'uzivanjem se sladim svim tvojim sokovima prirode
a i uzivam u svom tom nadanju koje razbija moje bice
osecas li moje srce kako udara pored tebe.
Oslusni melodiju, zaplesimo pod kisom i pustimo nase
korake da uzivamo, dok bosi setamo nasim prostranstvima
bas istom onom stazom gde smo znali oslusnuti vreme
sto nam se obracalo svim ovim nasim dodirima,
osecas li kako te moja melodija doziva,
osecas li moje srce kako odigrava bal sa tvojom dusom,
osecas li kako se topis u moj zagrljaju o ljubavi jedina,
znas li to ili i dalje dremas pod istim drvetom
nasih ljubavnih plodova il trebam da otresem jos
manji deo tvoje iskrenosti i postavim sebe.
Da kroz vreme ugledas svoju jedinu ljubav i shvatis
da jedino mi postojimo u nasem zajednickoj sreci
il jednostavno da krenemo na put ka nasem jedinom
svrsetku u zacecu, i postanemo jedine ljubavi
koje su znale prosetati stazama zivota i uzivati
pod oblacima stvaranja..

---

Tvoja neozbiljnost

Prosetali smo se zajedno ti i ja pod nasim
vecernjim nebom, lagano kotrljajuci nase
emocije sa strane, ogledajuci se po ducanima
nasuprot nasim mislima i opet nisi pogledala
moje dodire, skrivala si svoje neozbiljne oci.
Opet bezis u stranu, katkad se povuces i uplasis
moje bice da cu ponovno hodati ovom zemljom sam,
nastojacu da barem zbog nas utvrdim sav nebeski
svod koji kroji nase plocnike s'kojim koracamo
stidljivo, a opet ponovno napeto.
Znam da osecas moju dusu, zasto radis mi to
kad vec iole moja si.

Opet krijes svoje vlazne rucice po djepovima
proslosti, opet taj isti krah u tebi,
vidi se znaj, da moja si onog trena kada si
pozrtvovano stajala na rubu svojih zelja
neprekidno zureci u moje prelepe oci,
onaj isti sjaj sto si znala pokazati svojim
uzdasima zenstvenosti.
Milis da je previse i ovo setno,
sto pozelih i tvoje ruke da me grle i ove
noci, barem da prelijem med preko visanja
po tvojim usanama, da otopim taj sav sklad
u tebi.
Da zakoracimo na razinu neznih otkucaja,
barem u tom trenutku da uzivamo pod korenjem
srece i to na dohvat ruke da probiramo nezne
dogadjaje.

Ali svaki put kada pridjem blize tvom srcu,
naprosto me odbijes, ko sam univerzum sto zna
i ume odbiti moje zelje prema tebi,
ti si ta koja mi izvlaci moje tamne kapke
po silnom horizontu mojeg ambisa i opet nastojis
uzvratiti povrede, nekadasnje slomljene duse
i opet iznova cinis to, kao da sam tek neka
prljava krpica sa kojom si se tek umorila
trazices opet moja slova, onako odmila ususkavati
svoje strasti.
Katkad oprezno pocepati moje slasne odore i odvuci
me u moje ponore, samo da bi doznala kako ume
da boli, ta paklena ljubav, a ni tada ne bi umela
da izgovoris te teske reci.
Ponovo me zagrliti i reci u sebi, da si sebicna
i krenuti u nove ratne pohode.
O dal znas da ja nisam ratni front,
koji se bije pored tebe, vec rajski plodovi
koji znaju da presuse bez tvojih dodira,
slutim da je kraj, ali opet se borim jer osecam
da imas u svom tom paklu jos semena ljubavnog
stvaranja.

A opet kako da ja tebe ostavim a da ne pocepam
svoje srce, koje je se tek iznova pocelo kupati
u mlecnim izvorima ljubavnih zbivanja,
nikada neshvatljivo ne bira, a nit po nit
odzvanja u mojoj glavi.
Govori mi odstrani je iz svog zivota, vidis i
sam da nije vredna tvog cekanja, zbunjuje nas
ta njena neozbiljnost uranjamo previse u
te nezne emocije suvise, osecam da patim
a opet krecem na put bez pocetka i nikada
ne mogu stici na taj vecni cilj,
jer ni njega nema u svoj ovoj tisini
koja se naziva samoca.
Okovao sam svoje srce, iznova u nedogled
dok god seze moj pogled ka toj prelepoj
silueti i osecam kako me veze moj cvor
patnje.
Katkad bi dovikavao tvoje ime kroz sebicne
kutke moje sobe, zidovi su opet na strani
paucine onih istih po kojima gazimo i mi
a opet se nama nadamo, ne osecas vise
ni to, jer ti si moje prokletstvo sto me
ucini ponovno izumrlom vrstom.

---

Razmisljam o tebi

Zamisljam da trazis prelepe ruze u beskraju noci,
pa te misao odvlaci pokraj crnih orhideja u ravnici
gde nalik nejakom povetarcu iznad neba spusta svoje
ruke i usavrsava svoje nebeske vrtloge.
Ugledaj mene sada, budan pored vlazne kose stojim,
nesto me iz mog bica tera me na patnju, pozovi me,
stavljam na rubove svojih usana pa cak i suze bole
kada me vise ne nazoves, cak ce i moj let ostati
upamcen u zrnevlje tisine iako me muci ponovna ova
samoca.

Zamisljam svoje korake kako dolivaju saputanje po
mekanim ravnicama tvojih ledja, kako se tvojom
zenstvenoscu sire, cinim sve da precutne
odvojim samo za tvoje rajske vrtove, a retkim oazama
prinosim sto vise vlaznih poljubaca da barem mogu
jos malo docarati tvoje velike oci, gde dusa sniva
prelepe sne.
Dopusti mi da prosirim se uz tvoje pore i ljubavne
reke izlijem nad uvalama, kao stara navika cu prileci
pokraj tebe i ukrasavati sve ugasle tokove tvojih
cistih izvora srece.

Razmisljam o tebi da u ovoj noci krades mesecevu
svetlost, melodijom tvoje kose ulepsavas harmoniju
ovih kasnih sati i pruzas mi svoje golu sebe pod
brazdama nekadasnjih odrastanja, brojnim prstima
prozimas kretanje svoje kroz zvezde svoga milog
tela i rajskim dodirima prepustas se vecnom stvaranju
strasti.
Ukrascu vreme samo za nas dvoje i tiho odvesti nas
u vestinu bojama zvuka, ako zamislis sada sve to
onu pesmu sto odjekuje supljinama nasih uspomena
cak bi i kavezi od nasih srca posustali i slobodni
bi bili i ostali bi nam u nasim ogledalima pod senkom
sretnih dusa.

---

Mila moja

Nekad je misao o tebi, mila moja a nekad i na dlanu.
Svaka kapljica njena, kaplje po tvojoj kosi sjajnoj,
pregrst poljubaca imam, da se mesecina u tebi razbudi,
svaka meseceva svetlost je darovanje od mene,
da se usnula razbudis pod mojim mekim telom
i pod nebom tvoju prelepu dusu imam,
a za ceste korake po tvojim slatkim odmoristima
sto ih prinosim pod nase dugine boje
u beskonacnom milovanju te imam, svako jutro.

Osecam da se velicanstven miris tobom siri
i nasu postelju u strasna jutra pretvara.
Nasa milovanja svakog jutra izdvajam i zajedno
sa njima, kroz spavacicu jutarnju izlivam
tvoje smele obrise i u strucak odvajam,
jer znam mila moja, da me svojim srcem dozivas,
preleces dodirima i grlis neznim prstima
iako me voli tvoja dusa, jer tvoji osmesi
u sebi me cuvaju, osecam da u tebi spavam
iako me nemas kraj sebe, uvek me imas.

Trebam ti. Jer tvoje strahove rasterujem
i tvojim kraljevstvom prinosim nesebicne dodire,
katkad za tobom pozudim iako moje nemirno bice
pozeli da prostruji prstima svojim do tvojih
ravnica i ugoste nezne obrise svojih prstiju
pa pucinom tvoje koze razvlacim vlazne poljupce.
Dok te imam pod vrhovima dveju planina i u tom
trenutku otvaras kapke tvoje iskrenog srca,
na svakom koraku me imas, mila moja,
da se tvoje utocista namire mojim iskrenim
milovanjima, samo na trenutak da osetis da me imas.

Velicanstveno duso moja, kroz ljubavi te dozivam
imas me u magicnim jutrima, kroz velicanstvene
vatre me imas, jer me tvoja ljubav uzela pod svoje,
pa me ima, u svakom oblacku mastanja.
Ljubavi moja jedina, ovog jutra ti dozivam
blazenstvo tvojih dodira i u njenom uzdahu te trazim
i svojim poljupcima okruzujem, da te u tom casu
zadrzim pokraj sebe i u zvezdinom beskraju u
tebi prilozim celo svoje bice, sto te uvek trazi.

---

Ratnica svetlosti

Iznova nas je jutarnje grimzivo sunce okupalo,
te opore pod posteljom su oduzimale nam mahom
sva nasa milovanja, i ponovno su trazile sve
cemerne uzdahe prelivene s poljupcima,
da prozubore pred lancima sredovecnosti.

Rasuto je nase milovanje, nepregledni zubor
milovanja rasut po kapljicama znoja,
i iznova udomljava nase bistre kapi tu
kraj setnih ociju iako opet molimo barem
za jos kap do dve..
Imam suzu tu na dlanu, ne mogu te isprositi
za nedela necista al mogu ti izleciti tugu
koja je neretkom paznjom srasla u nama dvoma
barem u tim nitima izgaranja, mogu, da ti
potvrdim da ima nade za jos ta dva srca sto
lupaju za nama..

Branis me u pustim snovima da me zaboravis
otkuda tolika magla, opet ritas se u snovima
mojim, i ponovno branis mi da ti pridjem,
branis mi sve.
Zenstvenoscu crvenih vetrova osvajas i primas
u sebe, strascu svojih ociju prislanjas besmrtnost
iako mi se pravdas u zadnji cas, da si samo
ratnik svetlosti, iako sam ti ja vitki most
izmedju tvojih bedara i srca moga.
Tvoje jake obline, ublazavaju mi boje u okvirom
mojeg vrememena.

Uzimam sve reci iz tvojih dlanova, voleo bih
da sam ti ostavio u tvojim usnama, pa ispod krosnji
zagrlio tvoja bespuca i kroz miris starih kisa da
umiju nam ozebla lica, voleo bih, ali ovim starim
glasom i krivinom cekanja, ostadoh sam, sam,
sam da lutam u praskozorja vremena..

Pored okna moje duse, protrcis svojom belinom,
ni mesec ti nije ravan makar na malo zastane
da oboje ogledamo tu belinu tvoje duse, i sve
sto zateknemo pod tepihom nase sadasnjosti,
ponudi nam tvoj pogled, zatim nas odvede vetar,
a sa njim i belinu tvojih puti.
I u tom portretu, kakvo srce moze dodirnuti,
neprestano zubori kroz moje zelje, da te ugledam
u ovoj prelepoj noci..

Uzavrela mi je krv sto tece mojim venama poput
plamena zaigra, to su tvoji izvori koji bujaju
u meni.
Ko strast sto nas obuzme i preliju se recnim
koritom milovanja, tvoje me ruke, dok se rastapas
s mojom dusom, traze te jos vise, ali nemir se ipak
uz poricanja nanizu, jer zedj i u tebi postoji,
kao kad, natopljenim suncem nizes svoje vlazne
usne, prstom emocija dotaknu njihova secanja..

Ja bih ovaj momenat, i u vreme uvio, i takvu vecnost
kao tebi preneo, ko svest, barem uz tebe iznikao.
Poljupcima obgrlio tvoje telo, a tebe ratnice
svoje beline u strucak svoje tame uneo, hod tvoj,
uvio u vecnost i zajedno na blagom vetru milovao,
a tvoju plavu kosu daleko od tuge i placa, rasplitao.
Belim ruzama donosio bi sjaj tvoje iskrene duse,
da po rasutom sazvezdju zamirisu rane tresnje,
barem u uvid moje moci, da te imam kraj sebe.

Sve sam svoje zelje u bocu napisao
i misli sa recima pod pampur nalio
sve dobro izmuckao, pogledom tvojim
dodirnuo nebesa, a dodire tvoje usio
pod sazvezdje tvoga osmeha.

Da svake noci u sitne sati svo bogastvo tvoje
cistoce izlijes pod moje bice,
a dodire svoje u zagrljaje pruzi,
da svaku noc,
uz pokretima svojih ruku da iz ociju
tvojih ugledam mirnu luku jer u ljubavi
sve je lakse kad smo svi zaceti uz
plamen bele strasti..

Sputavas me i ovog trena da te ugledam nemilog
tena, sasvim nezno cu ti prici, onako blize,
najblize, barem u tom kutku usana tvojih
da zabelezim tvoje nemirno stvaranje
i u zabrezju poljupca osvanucu pred
belinom tvojeg milovanja, iako
je i ovo krajnje slovo, uzecu
ti i ovo sto cu ti reci,
kroz ugrizene usne, recicu
ti jos jednom,
da ti urezem u misli tvoje
da jos uvek volim,
bas tu boju glasa
sto zubori
pod ovim tvojim
glasom..