PESME ZA DECU

[Bagra]

Za sve one koji imaju decu,a i za one koji ce tek imati.Napisite svoje stihove,licne,one pune emocija za sve malisane,one slatke,nestasne,musave,za one bez kojih se ne moze.

[Bagra]

Isli smo u Afriku

Išli smo u Afriku,
da sadimo papriku,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu.

Jednogrba kamila
odmah se pomamila,
začas setu stvorila
i debela gorila,
onaj majmun sa grane
misli "to su banane"
i zebra je videla,
jako joj se svidela.

Išli smo u Afriku,
da sadimo papriku,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu.

Grize gladni papagaj,
misli "neko voće fraj"
gledali smo žirafe,
šta će sad da urade,
sve su za čas smazali,
ništa nisu slutili,
pa su se zaljutili.

Kuka pola Afrike
zbog banatske paprike,
znate, one žute,
fine, ali ljute, znate, one žute,
fine, ali ljute!

[Bagra]

1. Zamislite, deco, jedno veliko more,
   i u tom moru jednu veliku lađu,
   i na lađi okrugle prozore,
   i na jednom prozoru - princezu Nađu!
   Zamislite sad, deco, to isto more,
   i u tom moru istu veliku lađu,
   i na lađi iste okrugle prozore,
   i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.
   Zamislite onda: bura ide,
   vetrova fijuk i talasi,
   i jedan talas princezu skide
   i poče mladi život da gasi.
   Zamislite, deco, sto talasa,
   većih sto puta od svake princeze,
   može i ajkula svakoga časa
   na modrom talasu da se doveze.
   Strahom i bolom obuzet,
   pojavi se otac princezin
   i reče:
   -Onaj biće mi zet,
   ko spase mladi život njezin!
   Zamislite, deco, puna lađa,
   sve oficiri, prinčevi, admirali ...
   I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
   skoči i - more ga zali.
   Kađa izvali strašnu psovku
   na račun vetra, na adresu života, na ime mora,
   izbeže smrti mišolovku
   i spase princezu iz valova.
   Zamislite sad: otac taj,
   kralj sigurno, a car verovatno,
   podiže Kađu u zagrljaj
   i poljubi ga nonšalantno:
   - Ovo je kćer moja, a žena vaša -
   princeza mila Nađa!
   
   - A ja sam, s’ dopuštenjem,
   izvinite na smetnji, razbojnik Kađa!
   Umiri se more, zataji vetar, stade lađa ...
   Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
   svi gledahu u pravcu princeze.
   -Hrabri Kađa, - reče bleda princeza,
   ja sam vaša Nađa ...
   Izvinite, tata, na ovom svetu
   svašta se događa!
   
   Zamislite - Dusko Radovic

   
   

   

   Kad sam bio veliki
   Kad sam ja bio veliki,
   bas sam pravio mnoga cuda!
   Peo sam se,
   na primer,
   na razna brdovita brda
   i - svuda!
   
   Istukao sam jednog divljeg lava
   - bez pruta.
   Bio sam na Mesecu dva puta,
   a mozda i tri puta.
   
   Posle sam i na juzni pol plovio.
   Tu sam durbinom kita primetio.
   Nije ni trepnuo
   - a vec sam ga ulovio!
   Ostalim sam kitovima zapretio.
   
   Kad sam ja bio veliki,
   tata je morao svaki dan da se umiva.
   Pobedio sam jednog gusara.
   Pobedio sam jednog diva!
   Pobedio sam... jos jednog diva!
   I svaki div je plak'o.
   I sve tako...
   
   Kad sam ja bio veliki,
   mogao sam celu ulicu da istucem.
   Mogao sam sa kuce krov da skinem.
   Mogao sam svakog kera za uho da povucem.
   Mogao sam slona za surlu da ustinem.
   A mozda: i dva slona da ustinem!
   
   Kad sam ja bio veliki,
   niko nije smeo da me po mleko salje!
   Kad sam ja bio veliki...
   Kad sam ja bio veliki...
   E - ne znam dalje.
   
   M.Antic

   KAD NAMIGUJU DECA
   
   Kad deca pogledaju visoko, visoko
   i kad im upadne trun u oko,
   tada deca ništa ne vide
   i ništa ne čuju,
   samo, samo,
   namiguju.
   
   A dokle?
   
   Dok u oko ne dune mama
   i ne podigne maramicom trepavice,
   sve dok trun ne isplovi sa suzama
   i ne ode potočićem niz lice.
   
   Dotle.
   
   Dragan Lukić

   
   

   Odakle nam usi? Rodila ih majka,
   Odakle nam ruke? Rodila ih majka,
   Odakle nam oci? Rodila ih majka,
   Sve na svetu rodila je majka.
   
   U svom zivotu ja sam sre(o/la)
   Mnoge, mnoge dobre zene,
   Al' je samo jedna majka
   Htela da rodi bas mene!...

   
   

   BAVITE SE SPORTOM - Sasa Bozovic
   
   Bavite se sportom, ne moze da skodi,
   sportisti su bili i bice u modi.
   
   Kondicije puni, uvek vedri, zdravi.
   Svako dete treba sportom da se bavi.
   
   Oduvek smo bili, jer smo takva sorta;
   najbolji u skoro svakoj vrsti sporta.
   
   Da li bili prvi, drugi ili treci,
   tu potoci znoja moraju poteci.
   
   Sigurno ce neko sa Olimpijade,
   sa medaljom doci, kao Divac Vlade.
   
   Ili ce da igra Ligu sampiona,
   i podici pehar visoko do trona.
   
   Razloga ce mnogi imati za slavlje,
   al' na prvom mestu - sport je, deco ZDRAVLJE.
   
   I od vas ce svako, to vam mogu reci,
   mnogo, mnogo novih prijatelja steci.
   
   Bavite se sportom, ne moze da skodi,
   sportisti su bili i bice u modi.

   
   

[Bagra]

1. Mali brata
   
   Dočepo se mali brata
   Očevoga sata,
   A sat je od zlata,
   Pa ima i vrata.
   Ala je to lepo!
   
   A na uvo kad ga metne,
   Tad se čuje neka zveka,
   Sat govori: Tika-taka!
   Brata misli, hoće mleka.
   Ala jeto mudro!
   
   Zalio ga slatmim mlekom
   Nekoliko puti,
   Brata misli, sat se nejo,
   pa sad zato ćuti.
   Al' se razumemo!
   
   Sad su puni obadvoje,
   I sataič i brata,
   Obadvoje sada ćute,
   A kad dođe tata
   - Al' će biti gužve!
   
   (Jovan Jovanović - Zmaj)

   You are not allowed to view links. Register or Login to view.
   

   Lav
   Bio jednom jedan lav...
   Kakav lav?
   Strasan lav,
   narogusen i ljut sav|
   Strasno, strasno|
   
   Ne pitajte sta je jeo.
   Taj je jeo sta je hteo
   - tramvaj ceo
   i oblaka jedan deo|
   Strasno, strasno|
   Isao je na tri noge,
   gledao je na tri oka,
   slusao je na tri uva...
   Strasno, strasno|
   Zubi ostri, pogled zao,
   on za milost nije znao|
   Strasno, strasno|
   Dok ga Brana,
   jednog dana,
   nije gumom izbrisao.
   Strasno, strasno|
   
   
   Dusan Radovic

   
   

1. 
   Ovaj cas, ovaj cas
   jedan pas,
   na uzici od svile,
   sa noktima od lila,
   s masnicom od tila
   prolazi kraj nas.
   
   Jedna zena stara
   sa njim razgovara:
   
   - Fifi, gledaj pravo,
   Fifi, digni rep.
   Fifi, pazi drvo.
   Fifi, nisi slep.
   Fifi, masnu pazi.
   Fifi, lepo gazi.
   Fifi, to ne njusi.
   Fifi, gore usi.
   Fifi, ti znas ko si.
   Fifi, ne prkosi.
   Fifi, jezik nize.
   Fifi, hodi blize.
   Fifi, ne skakuci.
   Fifi, sad ces kuci|
   
   Tako Fifi zivi
   na uzici od svile,
   sa noktima lila,
   sa masnom od tila,
   Tako zena stara,
   sa njim razgovara.
   Tako ovaj cas
   prodjose kraj nas.

   СЛАВНИ ЛОВАЦ
   
   По шуми, широм, без стазе, пута
   Јежурка Јежић поваздан лута.
   Ловом се бави често га виде,
   с триста копаља на јуриш иде.
   И вук и медо, па чак и – овца,
   познају јежа, славнога ловца.
   Јастреб га штује, вук му се склања,
   змија га шарка по сву ноћ сања.
   Пред њим дан хода, шири се страва,
   његовим трагом путује слава.
   
   ЛИЈИНО ПИСМО
   
   Једнога дана, видјели нисмо,
   Јежић је, кажу, добио писмо.
   Медено писмо, причао меца,
   стигло у торби поштара зеца.
   Адреса кратка, слова к'о јаја:
   "За друга Јежа
   На крају гаја".
   У писму пише:
   "Јежурка, брате, сањам те често и
   мислим на те.
   Ево ти пишем из камењара гускиним пером.
   Дивно ли шара!
   Дођи на ручак у моју логу, пожури само,
   не жали ногу.
   Са пуним лонцем и масним брком
   чекат ћу на те, пожури трком.
   Њежно те грли медена лица
   и поздрав шаље лисица Мица"
   Јеж се весели: – На гозбу, вели,
   ту шале нема, хајд да се спрема.
   Јежурка Јежић лукаво шкиљи,
   прегледа бодље и сваку шиљи.
   - Ако би успут дошло до боја,
   нек буде спремна обрана моја.
   
   КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ
   
   Сунчани круг се у зенит диг'о
   кад је Јежурка до лије стиг'о.
   Пред кућом- логом, каменог зида,
   Јежурка Јежић свој шешир скида,
   клања се, смјешка, кавалир прави,
   бираном фразом лисицу здрави:
   - Добар дан, лијо, врлино чиста,
   клањам се теби, са бодља триста.
   Нек перје пијетла краси твој дом,
   кокош нек сједи у лонцу твом!
   Гускино крило лепеза твоја,
   а јастук меки паткица која.
   Живјела вјечно у миру, срећи,
   никада лавеж не чула псећи.
   И још ти ово на крају велим:
   ја сам за ручак трбухом цијелим!
   Отпоче ручак чаробан, бајни.
   И јеж и лија од масти сјајни.
   Јело за јелом само се ниже,
   Јежурка често здравицу диже:
   у здравље лије и њене куће,
   за погибију ловчева Жуће.
   Ниже се ручак четверосатни,
   затегну трбух к'о бубањ ратни.
   
   НОЋ
   
   Ево и ноћи, над шумом цијелом
   надви се сутон са модрим велом
   Промакне само лептири који
   и вјетар ноћник листове броји.
   Утихну шума, нестаде граје,
   мачака дивљих очи се сјаје.
   Скитница свитац свјетиљку пали,
   чаробним сјајем путању жали.
   А сова хукну свој ратни зов:
   - Држ'те се, птице, почиње лов!
   
   РАСТАНАК
   
   Јежић се диже, њушкицу брише.
   -Ја морам кући, доста је више.
   Добро је било, на страну шала,
   лисице драга, е, баш ти хвала.
   -Моја је кућа чврста к'о град,
   преноћи у њој – Куда ћеш сад?
   Тако га лија на конак слади
   а јеж се брани, шта да се ради:
   -Захваљујем се позиву твом,
   ал' ми је дражи мој скромни дом!
   -Остани куме, лија све гуче,
   моли га, зове, за руку вуче.
   Ал' јеж тврдоглав, оста при свом
   - Дражи је мени мој скромни дом!
   Шуште и шумом јеж мјери пут,
   кроз грање мјесец свијетли му пут.
   Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:
   - Кућицо моја, најљепши рају!
   
   ПОТЈЕРА
   
   Остаде лија, мисли се: – Врага,
   што му је кућа толико драга?
   Кад јежи тако жуди за њом,
   бит' ће то, богме, богати дом.
   Још има можда од перја под,
   печене шеве красе му свод.
   Та кућа, вјерујем обиљем сја.
   Поћи ћу, крадом да видим ја.
   
   ВУК
   
   Пожури лија, нечујна сјена,
   паперје меко нога је њена.
   Док јури тако уз гробни мук,
   пред њом на стази, створи се вук.
   -Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу;
   можда си негдје пронашла овцу?
   - Идем да дознам – лија све дува -
   зашто јеж кућу толико чува.
   -Ех, кућа, трице! – вели вук зао.
   -Та ја бих своју за јагње дао!
   Поћи ћу с тобом јер волим шалу,
   хоћу да видим јежа – будалу!
   
   МЕДО
   
   Док јуре даље брзо к'о стријела,
   срете их медо, пријатељ пчела.
   - Сумњива журба – медо их гледа -
   можда сте нашли језеро меда?
   - Не, него машту голица моју,
   зашто јеж воли кућицу своју.
   -Кућица, глупост! Моје ми њушке,
   своју бих дао за гњиле крушке.
   За сати меда дат' ћу је сваком!
   говори медо на јело лаком.
   -Поћи ћу с вама, јер волим шалу,
   хоћу да видим јежа – будалу!
   
   ДИВЉА СВИЊА
   Све троје јуре к'о дивља ријека,
   одједном- ево- каљуга нека.
   Дивља се свиња у њојзи бања,
   поспано шкиљи и – јело сања.
   - Хр-њи, јунаци, сумњива трка,
   негдје се, ваљда боговски крка?!
   - Поскочи свиња, уз много граје,
   а вук јој на то одговор даје:
   -Тражимо разлог, блатњава звијездо,
   зашто јеж воли рођено гнијездо!
   -Рођено гнијездо! Тако ми сала,
   за пола ручка ја бих га дала!
   Поћи ћу с вама јер волим шалу,
   хоћу да видим јежа- будалу!
   
   ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ
   
   Сви јуре сложно ка циљу свом,
   куда год прођу – прасак и лом!
   Пристигли јежа, гледе: он стаде
   крај неке старе букове кладе.
   Под кладом рупа, тамна и глуха,
   простирка у њој од лишћа суха.
   Ту Јежић уђе, плива у срећи,
   шушти и пипа гдје ли ће лећи.
   Намјести кревет, од педља дужи,
   зијевну, па леже и ноге пружи.
   Сав блажен, сретан, ниже без броја:
   - Кућицо драга, слободо моја!
   Палато дивна, дрвеног свода,
   колијевко мека, лиснатог пода,
   увијек ћу вјеран остати теби,
   низашто ја те мијењао не би'!
   У теби живим без бриге, страха
   и бранит ћу те до задњега даха!
   
   ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ
   
   Медвјед и свиња и с њима вуја
   грмнуше громко права олуја:
   - Будало јежу, бодљиви соју,
   зар тако цијениш страћару своју?!
   Колиба твоја права је баба,
   кров ти је труо, простирка слаба.
   Штенара то је, тијесна и глуха,
   сигурно у њој имаш и буха!
   Кућицу такву, хвалишо мали,
   за ручак добар сваком би дали!
   Рекоше тако, њих троје, љути,
   док мудра лија по страни шути.
   
   ЈЕЖЕВ ОДГОВОР
   Диже се Јежић , очи му сјаје,
   гостима чудним одговор даје:
   - Ма какав био мој родни праг,
   он ми је ипак мио и драг.
   Прост је и скроман, али је мој,
   ту сам слободан и газда свој.
   Вриједан сам, радим бавим се ловом
   и мирно живим под својим кровом.
   То само хуље, носи их враг,
   за ручак дају свој родни праг!
   Због тога само, луде вас троје
   честите куће немате своје.
   Живите, чујем, од скитње, пљачке
   и свршит ћете – наопачке!
   То слуша лија, па суди здраво:
   -Сад видим и ја, јеж има право!
   То ре е, клисну једном ћувику,
   а оно троје дигоше вику:
   - Јеж нема право, на страну шала:
   а и ти, лијо, баш си – будала!
   
   КРАЈ
   
   Шта даље бјеше, какав је крај?
   Прича учи то, потанко, знај.
   Крвника вука, јадна му мајка
   умлати брзо сељачка хајка.
   Трапавог меду, ох, куку, леле,
   до саме смрти изболе пчеле
   И дивља свиња паде к'о крушка,
   смаче је зимус ловачка пушка.
   По шуми данас, без стазе, пута
   Јежурка Јежић лови и лута.
   Вјештак и мајстор у послу свом,
   ради и чува рођени дом.

   
   

[^_afrodita_^]

DETE - Ljubivoje Rsumovic







Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.

Necete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete.

Brkati hajduk Veljko
Sto je zlotvoru prasio pete
U pocetku je sisao palac
I bio nemoguce dete.

Junaci kosmosa
Sto lete na druge planete
Prvo su sedeli na nosama
A posle su seli u rakete.

Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.

---

GODINA - Zaklina "Ninna" Suvajac


Januar se smesi svima,
Al' sta vredi kad je zima.
I Februar zime ima,
pokriva nas snegovima.

U Martu se biljke smese,
jer im zima hladna bese.
U Aprilu i u Maju,
veselo nam procvetaju.

Juni ima svoje cudi,
al' ga ipak vole ljudi.
Juli deci nosi raspust,
takodje i mesec Avgust.

Jer Septembar kada dodje,
u skolu se tada podje.
U oktobru sve se zuti
i vec duva vetar ljuti.

Novembar mu drustvo pravi,
hoce zimu da najavi.
Hladni Decembar na kraju stize,
a godina nova, sve je blize i blize.